Film/Kritika

Zašto nam (ne)treba film „Balkanska međa“?

              „Balkanska međa“, rusko-srpski film koji je za dve nedelje u Rusiji videlo milion ljudi, a u Srbiji preko 150 000. To i ne čudi jer film ima sve karakteristike koje obećavaju garantovanu zaradu – ratni akcioni herojski film, paprena produkcija u kombinaciji sa filmskim efektima i slou moušnima, začinjen holivudskom ljubavi izmedju plavookog heroja i nezaštićene lepe devojke. Međutim, specijalno za našu publiku i naše tržište, glavni akteri filma su glavni akteri naših dnevnopolitičkih tema – Amerikanci, Rusi i Albanci. Iako glumci i reditelj naglašavaju da je ovo igrani, a ne dokumentarni film, te da je radnja filma izmišljena, on se ipak prodaje jer je baziran na stvarnom sukobu ruskih padobranaca i albanskih snaga u vazduhoplovnoj bazi „Slatina“ na aerodromu u Prištini. Svaka sličnost sa stvarnim događajima se tu i završava, a ostatak filma je daleko od istine, koja je isuviše složena da bi mogla da se predstavi u dvočasovnom holivudskom ljubavno-ratnom dramom.

                      MV5BYmFmODA1ZDctYTI0ZC00NzY0LTg1Y2ItN2VlOWYwOGIxMTI0L2ltYWdlL2ltYWdlXkEyXkFqcGdeQXVyNjk4NTEyNDQ@._V1_                                                                        Marketing naglašava da je film snimljen po istinitom događaju.

                                Od Miloša Obilića do Miloša Bikovića

     Premijera Balkanske međe“ se vrlo neslučajno dešava pet dana pred dvadesetogodišnjicu NATO bombardovanja Srbije, u trenutku kada je ova herojska drama“ došla kao naručena (a možda i jeste?) da dodatno pojača kolektivno osećanje žrtve i da još jednom podvuče da je za krvoproliće kriv onaj drugi. Scenario sadrži sve elemente koji se savršeno uklapaju u propagandu koja nam je servirana prethodnih 25 i više godina: Albanci na Kosovu ubijaju srpske civile samo zato što su Srbi, ubijaju srpskog sveštenika pred svojim sinom, siluju, ubijaju žene i decu zlokobno se smejući, trguju organima, diluju drogu, jelte, sve ono što Albanci rade kada je reč o njima u Srbiji. S druge strane, tu su naša braća Rusi, izbačeni iz NATO-a pošto su bili isuviše ponosni vojnici, koji se samoorganizuju i hitaju na Kosovo da odbrane svoju braću Srbe. Tu se, kako bi se veza između Srbije i Rusije još više učvrstila, rađa ljubav na prvo spasavanje između najhrabrijeg, najlepšeg Rusa Andreja (Anton Pampušni) i srpske bolničarke Jasne (Milena Radulović).

                                MV5BOTgwZDY3ZjctZjUwZS00NWFkLThhNTktODJkYTE5MDJjY2NkXkEyXkFqcGdeQXVyMjcyMjU1NDk@._V1_SY1000_CR0,0,685,1000_AL_

             Iako je na ivici da izdahne, Andrej se u Jasninom naručju iznenada vraća u život i nastavlja s borbom.

               Jasna je došla iz Beograda na Kosovo da bi radila u bolnici, ali s obzirom na to da je čak i švajcarski lekar u dilu sa Albancima, umalo je postala žrtva trgovine organima. Nju oslobađa ruski dobrovoljac Andrej, ali ne i desetine žena i devojčica koje Albanci  ubijaju da bi im uzeli organe. Uspeva da pobegne samo jedna srpska devojčica koja se pojavljuje kroz ostatak filma plačući i skrivajući se, stalno podsećajući na monstruoznost Albanaca, izazivajući kod publike željeni efekat dubokih uzdaha i empatije sa nedužnim srpskim žrtvama.

              bm              Smuk, vođa Albanaca-kriminalaca je na ivici da ubije srpsku devojčicu jer Jasna odbija da mu kaže gde je Andrej.

                Ruskim vojnicima se priključuje srpski mladić Vuk (Miloš Biković), kome su Albanci pobili celu porodicu, i Fadilj (Aleksandar Radojičić). Fadilj je posebno zanimljiv lik jer je jedini Albanac koji je prikazan kao dobar, ali zato što se bori na srpskoj strani, verovatno kako bi se pokazalo da su Abanci toliko monstruozni, da kada je neko među njima dobar, onda se on mora opredeliti za srpsku stranu. Centralni okršaj se dešava na prištinskom aerodromu između 8 srpsko-ruskih heroja i nekoliko stotina Albanaca, gde pola njih gubi život, žrtvujući svoje živote zarad ostalih članova družine. Albanske snage predvodi Smuk (tumači ga Aleksandar Srećković Kubura, verovatno jer nijedan albanski glumac ne bi pristao na ovu ulogu), koji je prikazan kao samo Zlo – sav je u crnom, psuje Srbe, siluje Srpkinje, ubija civile…sve u svemu, antiteza dobrih heroja Srba i Rusa.

              kubura2                       Smuk, vođa Albanaca-kriminalaca, uvek namršten i spreman da puca na neprijateljsku stranu.

         Zatim sledi scena gde glavni negativac Smuk ubija srpskog heroja kojeg tumači Miloš Biković, tako što mu odrubljuje glavu i nosi je sa sobom, što neodoljivo podseća na scenu kada je na tom istom Kosovu polju u borbi sa Turcima odrubljena glava najvećem srpskom junaku, Milošu Obiliću. Ova scena, kao i scena koja podseća na scenu Kosovke devojke” gde srpkinja Jasna drži u naručju povređenog heroja Andreja predstavljaju aluziju na davno izgubljenu Kosovsku bitku, a ceo film je (kao, uostalom, i sam rat) svojevrsna osveta boja na Kosovu, ali, u ovom filmu, sa braćom Rusima kao pobednicima.

              U trenutku kada izgleda da nema izlaza i kada preostala četiri preživela Rusa biraju da izvrše samoubistvo kako ih neprijatelj ne bi savladao (jer, što bi rekao kosovski heroj zemaljsko je zamaleno carstvo, a nebesko uvijek i dovijeka“), stižu ruski tenkovi sa Rusima spasiocima. Ovde su prikazani i dokumentarni snimci dolaska ruskih tenkova na Kosovo 1999. godine, dodatno stvarajaći utisak da se cela radnja filma zaista i desila. Ruski vojnik pobedonsosno uzima u naručje uplašenu srpsku devojčicu popout nekog superheroja i govori joj da se ne plaši i da će sad sve biti u redu jer su stigli Rusi. Poslednja scena u filmu prikazuje Andreja i Jasnu koji se posle rata ponovo sreću i žive srećno do kraja života, baš kao i svaka rusko-srpska ljubav.

                            MV5BMTdhMzViZDktYTdmMy00MGJmLTg5ODItMTIxOTI3YTc3YzJlXkEyXkFqcGdeQXVyMjcyMjU1NDk@._V1_SY1000_CR0,0,685,1000_AL_

Film rezimiran u zvaničnom filmskom plakatu. Jak pobedonosni ruski KFOR nasuprot uništenih kola srpske policije, dok ruski vojnik štiti uplašenu srpsku devojčicu i gleda ka pravoslavnom hramu, onome u čemu će uvek biti ujedinjeni.

              Kao i svaki istorijski film, i film Balkanska međa” svedoči mnogo više o istorijskom momentu u kom je nastao, nego o istorijskom momentu o kom govori. Poslednjih nekoliko godina, u skladu sa trenutnom vlasti i njihovim stalnim ulaganjem u nacionalističke projekte (spomenik Stefanu Nemanji, 120 metara jarbola sa srpskom zastavom, spomenik Velikoj Srbiji u Užicu…) nacionalistički projekti preovladavaju i na malim (i velikim) ekranima (Nemanjići“, Kralj Petar“, Ravna Gora“….). Cilj ovakvih projekata je uvek isti: zaboravljanje trenutne bede u kojoj živimo i jačanje jedinog što nam je ostalo – patriotskog duha, sećanjem na srećnija herojska vremena kada je Srbija bila velika i hrabra sila. Poruka ovakvih projekata je da takva vremena zahtevaju žrtve, ali za njih nikad nije kriva Srbija nego uvek neki zli drugi, koji nas napadaju samo zato što smo Srbi. Ova matrica po kojoj je Srbija uvek u ulozi žrtve i koja opravdava ljudske žrtve herojstvom, ponavlja se kroz našu istoriju od boja na Kosovu 1389. preko rata na Kosovu 1999. pa do dan danas. Upravo je ona glavna poruka filma Balkanska međa“, jer podstiče na osvetu i žrtvovanje ljudskih života zarad tuđih političkih ciljeva.

Zašto baš sada i zašto baš ovde?

          Ali zašto ovaj film nastaje tek sad? Sada, kada je prošlo 20 godina posle rata na Kosovu, a u trenutku kada su odnosi sa Prištinom napetiji nego ikad?

            Ne treba zaboraviti da je Balkanska međa“ ruski film napravljen za srprsko tržište. I to veoma lukavo. Film sadrži sve već proverene teme pravog holivudskog ratnog filma: akciju, dramu, stvarni događaj za osnovu, ljubav drugarstvo, borbu protiv zla, žrtvu, herojstvo. Međutim, mi nismo mogli sami da napravimo ovakav film, za početak, jer nikad pre nismo ni videli ovakvu filmsku tehnologiju, a kamoli imali sredstava da je nabavimo. Osim moderne tehnologije i dokumentarnih snimaka tokom NATO bombardovanja zbog kojih cela priča izgleda još realnija, sam scenario je napisan tako da imponuje srpskoj publici – zli Amerikanci i Albanci koji napadaju hrabre Ruse i Srbe, garantovano će se prodati u srpskim, a i u ruskim bioskopima. Srpski glumci koji se pojavljuju u filmu takođe imaju bitnu ulogu za dobru zaradu od ovog filma. Rusi su već posle Južnog vetra“ zaključili da u Srbiji obožavani Miloš Biković u kombinaciji sa ruskom produkcijom daje zagarantovan uspeh. Osim, Južnim vetrom“ proslavljenih glumaca, Miloša Bikovića i Miodraga Radonjića, u filmu glume i publici veoma poznati Aleksandar Radojičić, Aleksandar Srećković Kubura i Srđan Žika Todorović, koji je posle Južnog vetra“ poznat i ruskoj publici. Pojavljuju se čak i narodski Era Ojdanić, kao i poznati srpski patriota i dobitnik Putinovog ordena za prijateljstvo, Emir (Nemanja) Kusturica u ulozi taksiste na 10 sekundi. Međutim, to je bilo dovoljno da se njegovo ime nađe na svakom plakatu i svakoj reklami za ovaj film. Sve u svemu, producent Miloš Biković je sa ruskim producentima napravio dobitnu kombinaciju elemenata koji će privući i srpsku i rusku publiku.

            kusturica                                                        Emir Kusturica, Miloš Biković i Anton Pampušni na setu.

       Ne treba zaboraviti ni da je film ciljano napravljen za godišnjicu NATO bombardovanja, koje uvek prati čuvena rečenica Praštamo, ali ne zaboravljamo”. Film Balkanska međa”, koja počinje scenama bombardovanja beogradskog porodilišta, vešto koristi atmosferu gneva i sećanja na žrtve bombardovanja kako bi nam poručio da možda ne treba ni da oprostimo, već da se setimo da nas je te ‘99. štitio Rus, onda kad nam je to bilo najpotrebnije. Funkcija ovog filma je u suštini ista kao i uručivanje ordena Aleksandra Nevskog predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, od Putina lično. Iako su Vučićevi mediji preneli da je Vučić odlikovan jer je hrabar, vredan, uporan, ostvaruje uspehe, mnogo radi (dodati po želji), orden Aleksandra Nevskog se zapravo uručuje predstavnicima zemalja za razvoj saradnje sa Ruskom Federacijom, što znači da je Vučić odlikovan jer sarađuje sa Rusijom. Svoje bombonice spremljene za decu koja se dobro vladaju Putin ne deli slučajno. Njemu je to odlikovanje Aleksandra Vučića u stvari mnogo potrebnije nego samom Vučiću.

             putin                                            Vladimir Putin uručuje orden Aleksandra Nevskog Aleksandru Vučiću, januar 2019.

            Kakvu god politiku da Srbija vodi, Putin neće prestati da je kontroliše, nadgleda i ocenjuje njeno vladanje, jer preko Srbije Rusija ima direktan uticaj u Evropi, a u zamenu za rusko nepriznjavanje Kosova. U trenutku kada se Srbija isuviše priklonila Zapadu, do te mere da je u procesu ulaska u Evropsku uniju, pa čak i u NATO, i kada je, jače nego ikad, pritisnuta da prizna nezavisnost Kosova kako bi ispunila svoje prozapadne ciljeve, Putin mora da dotrči da je malo povuče za rukav, ka istoku, da je podseti da je tu pravoslavna majčica Rusija koja će je uvek čekati i zaštitnički zagrliti. Ako Srbija prizna Kosovo, značaj ruske podrške Srbiji bi izgubio na značaju, a samim tim bi opao i ruski uticaj u Srbiji i (što je za Rusiju mnogo bitnije) u Evropi. Zato ovaj film služi da nas podseti na surovost kojom su nam Albanci preoteli“ Kosovo, a NATO bombardovao, ali i na ljubav Rusije koja nas je od svega toga odbranila, i, još bitnje, koja će nas opet odbraniti ako bude bilo potrebno.

         Putin je poznat po svojoj propagandi koju vrši i u svojoj i u drugim zemljama pod njegovom kontrolom, a odlikovanje ordenom za saradnju sa Rusijom, kao i film Balkanska međa“ deo su te vešto isplanirane propagande: orden za političare a film za narod. Posle Balkanske međe“ , narodu je kristalno jasno da su Rusi dobri, a NATO loši momci, pa će im ulazak u NATO i priklanjanje Zapadu biti još nemilije, što je upravo i cilj ruske propagande i ovog filma.

                                       MV5BMTY0ZWY2YjktYzMxMy00MDE3LTg4ZWEtMDBmYzY4NzBkZjdjXkEyXkFqcGdeQXVyNjM5MDAyMzA@._V1_SY1000_CR0,0,700,1000_AL_

Na svakom plakatu za ovaj film je prikazan pravoslavni hram Svetog Save u Beogradu, iako se junaci filma ni u jednom trenutku ne nalaze u Beogradu.

                                          Zašto nama (ne) treba ovakav film?

                Međutim, nisu Rusi najveći problem. Putin seje svoju propagandu gde god da (planira da) kroči i to nije ništa neočekivano. Problem je što mi oberučke prihvatamo ovaj film, ne misleći uopšte na moguće posledice. U trenutku kad tenzije i prepucavanja sa Prištinom traju mesecima, kad Kosovo formira svoju vojsku, kad se pod izgovorom obrazovanja kod nas se uvodi vojna obuka u srednje škole , ali i prava vojna obuka od najmanje 15 dana za one koji je nisu služili, kad Vučić izjavljuje da „Ako KFOR na Kosovu ne bude obavljao svoj posao, ima ko će” , najmanje što nam treba je film koji dodatno pospešuje mržnju prema kosovskim Albanicma. Ovakvi površni filmovi gde smo mi“ u potpunosti dobri, a oni“ u potpunosti zli su tipični za podstrek na konflikt i ratnu propagandu. Samo je problem što smo mi na nju navikli jer ratna atmosfera u našem društvu nikad nije ni prestala. Filmovi sa ovakvom retorikom koji nas prikazuju kao Dobro, a neprijatelja kao Zlo su nedopustivi jer uprošćavaju složenost konflikta i vode njegovom daljem produbljenju, ne ostavljajući prostor za njegovo razumevanje, ili ne daj bože, pomirenje. Ovakvi filmovi se u poslednje vreme ni ne javljaju u evropskoj kinematografiji jer imaju jasnu političku svrhu koja može biti opsasna, jer prikazuje samo jednu stranu priče i teško da bi bili tako olako prihvaćeni od strane publike. Verovatno će pre to biti razlog zašto je Balkanska međa“ prikazana samo na ruskom govornom području i u Srbiji, a ne taj što nas ostatak sveta mrzi, sprovodi propagandu protiv nas i samo čeka da sa nama zarati.

                 Na dvadesotogodišnjicu bombardovanja, kao i uvek postavlja se čuveno pitanje: gde smo sada posle dvadeset godina? Odgovor je: nismo nigde. Nismo ni korak bliže razumevanju ili pokušavanju razumevanja zbog čega je Srbija uopšte bombardovana. I dalje ponavljamo rečenice Miloševićeve ratne propagande kako smo bombardovani zato što Zapad mrzi Srbe. I dalje ne znamo zašto je bombardovan RTS koji je prenosio tu istu propagandu. Ako je RTS u stanju da sada, kada nema rata, u ovoj meri ispira mozak građanima, kako li je to ispiranje mozgova moralo izgledati za vreme Miloševića tokom rata? I da li je uopšte ikada prestalo?

                 Ako smo preko 25 godina morali da trpimo televizijsku propagandu, bar sad to više nije jedino sredstvo komunikacija. Bar sada imamo pristup svim mogućim informacijama i možemo da imamo uvid u prošlost i sadašnjost iz više različitih uglova. Međutim, uvek je lakše izabrati onu verziju koja nam se više sviđa i koju nam je lakše da prihvatimo. Čak i da za trenutak pretpostavimo da je apsolutno sve što je prikazano u filmu Balkanska međa“ tačno, on je i dalje nedopustiv jer ne pokazuje i drugu stranu novčića. Na primer, samo dan posle dvadesotogodišnjice NATO bombardovanja je bila i dvadesotogodišnjica masakra na Kosovu gde su sprske vojne snage ubile preko 90 albanskih civila. Zašto i to nije pomenuto u filmu, ovom ili bilo kom drugom? Ovakvim jednostranim retorikama se samo kreira lažna kolektivna memorija za dalje jačanje nacionalizma, za koji možemo samo da nagađamo kakve posledice može imati. Poslednji put kada se to radilo znamo do čega je dovelo. Zarad mira i budućnosti, u nekom trenutku se mora dostići kreiranje jedne zajedničke istine za sve zaraćene strane, a ovakvi površni propagandni filmovi sve nas više udaljavaju od tog trenutka.

       Negde oko premijere Balkanske međe“ na jednom festivalu u inostranstvu se emitovao albanski 30-minutni film Oslobađanje“, snimljen po istinitom događaju, napravljen skoro bez sredstava i samo sa dva lika, učiteljem i njegovim đakom koji su na Kosovu godinu dana bili zarobljeni u zidinama škole dok su srpski i NATO avioni tutnjali iznad njih. Na samom kraju filma oni veruju da je došao NATO da ih izbavi od srpskih snaga i hrle ka njima, ali se ispostavlja da to nije NATO, nego srpska vojska koja će ih opet zarobiti. Dok su u Balkanskoj međi“ oslobodioci Rusi, a negativci kosovski Albanci, u filmu Oslobađanje“ oslobodilac je NATO, a negativci su Srbi. Pa onda, kojoj verziji treba da verujemo? Našoj, samo zato što ne poznajemo drugu? Našoj, samo zato što je naša?

Sonja Sudimac

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s