Društvo

Generacijski jazz

Već neko vreme razmišljam o jednom problemu koji je za mene tek nedavno postao pravi problem. Radi se o pitanju mogućnosti odnosno nemogućnosti delovanja jedne generacije. Odnosno, šta može jedna generacija da postigne?

Često čujemo da je neko bio pripadnik “zlatne generacije“. U tom kontekstu se pominju Sale Đorđević, Bodiroga i ostali iz te čuvene košarkaške generacije. Za prvu glumačku klasu Vladimira Jeftovića na FDU kažu da je najbolja. Nju su, između ostalih činili Dragan Bjelogrlić, Vesna Trivalić, Srđan Žika Todorović, Mirjana Joković, Milorad Mandić Manda, Slobodan Boda Ninković, itd. Tu je i čuvena generacija učenika Prve muške gimnazije čiji je profesor bio Kosta Vujić. U istom razredu su se našli Jovan Cvijić, Mihailo Petrović Alas, Jaša Prodanović, Ljubomir Stojanović, Pavle Popović, Milorad Mitrović. Da li su oni pre svega individualno odgovorni za to što su postali ili tu ima još nečega? Odnosno, koji su razlozi da jedna generacija bude zlatna?

Ovaj problem sam jasnije uočio kada sam na Filozofskom fakultetu učestvovao u diskusiji nakon filma “Rani radovi” u okviru Bioskopa na Filozofskom, studentske organizacije čiji sam član. Gosti Bioskopa sa kojima sam razgovarao su bili Jovo Bakić – jedan od najpopularnijih profesora na Filozofskom i Želimir Žilnik – autor filma, diplomirani pravnik i predstavnik jedne zlatne generacije o kojoj ovde govorim. Sem ozbiljnosti problema, na diskusiji sam uočio i zašto je Bakić toliko popularan.

Ideja je bila da film, inače snimljen 1969. godine, bude šlagvort za priču o Jugoslovenskom socijalizmu, koji je ostao upamćen po svojim specifičnostima. Kao organizator projekcije, imao sam ideju da Bakić kao teoretičar, inače profesor sociologije i stručnjak za Jugoslaviju govori o ideologiji, prednostima i manama socijalizma ali i studentskim protestima iz 1968. godine, itd. Žilnik (koji se naknadno javio i izrazio želju da dođe) se odlično uklopio, jer je on mogao da govori kao autor, praktičar i umetnik koji je živeo i stvarao u tom socijalizmu i svojim filmom, do određene mere kritikovao sistem ili ljude koji su u takvom sistemu imali povlastice. Dakle, diskusija je dobila odličnu ravnotežu i obećavala je dosta.

Sada dolazim do problema. U toku diskusije, Žilnik  govori o snimanju navedenog filma. Film je snimio sa svojih 26 godina!?! Kaže da je dobio tadašnjih 200.000 dolara kao neko ko je pre toga amaterski snimao samo kratke filmove. Dobio je tolike pare za film koji kritikuje vladajući sistem, dakle samoupravni socijalizam. Film je postao uspeh, osvojio je nagrade u svetu, itd. On, kao mlad čovek, diplomirani pravnik i amater u svetu filma, uspeva da u tom istom svetu postane svetski priznat. Problem je istorijski kontekst i pitanje o (ne)mogućnostima jedne generacije. Zamislite danas nekoga kome daju ekvivalent tadašnjih 200.000 dolara na osnovu amaterskog iskustva sa kratkim filmovima i njegov uspeh u današnjem svetu.

Kao student Filozofskog fakulteta ovaj problem vezujem za sadašnji trenutak, poziciju u kojoj se nalazimo mi, kao generacija mladih ljudi koja se obrazuje po Bolonji, u državi koja više nije socijalistička Jugoslavija. Generacija koja je prinuđena da svoju borbu uvek usmerava na ciljeve, koji se često opisuju od strane profesora kao uski i nebitni. Našoj generaciji se često prebacivalo da svoju studentsku borbu usmerava na pitanja cene boda, administrativnih troškova i broja ispitnih rokova umesto na pitanja akademske čestitosti, predstavnika vlasti i drugih važnijih tema. Često smo kritikovani kao generacija koja ne razmišlja, ne vidi širu sliku, površno analizira, itd.

Na diskusiji sam od Bakića očekivao da kao neko ko je podržavao blokadu Filozofskog fakulteta 2014. godine ukaže na sličnosti i razlike između sadašnjih i studenata iz 1968. godine. Takođe, od njega kao profesora sociologije sam očekivao da ukaže na specifičan kontekst jednih i drugih, koji je okvir delovanja studenata u Jugoslaviji, a koji studenata danas, kao i objašnjenje za činjenicu da “velike promene više ne kreću sa Filozofskog fakulteta“. Međutim, toga je falilo ali se opet otišlo u nihilizam, opšta mesta i odgovore koji ne odgovaraju na konkretna pitanja, već služe kao jedan analgetik za prisutne. Ako je istina da sadašnje generacije nemaju kapacitet za postavljanje ozbiljnih pitanja i borbu za bolje društvo, da li je onda opravdano da profesori, intelektualci i drugi pripadnici nekih “kvalitetnijih” generacija sve svaljuju na te iste studente ili je u tom slučaju njihova, u najmanju ruku obaveza da budu ti koji će biti najglasniji, najradikalniji u kritici i pre svega u prvom redovima. Tu nas iskustvo razočarava, jer je slučaj upravo suprotan.

Međutim, najveći problem svakako nije pozicija profesora i kvalitet njihove kritike već položaj studenata, položaj moje generacije. Šta jedna generacija može da uradi ako ne samo onoliko koliko joj istorijski kontekst dozvoljava. Šta bi Žilnik i njegova generacija ili bilo koja druga zlatna generacija mogli da urade danas? Ako se išta može ili mora uraditi onda je to sagledavanje realnih mogućnosti u okviru specifičnog koneksta u kojem smo se našli.Tada se ciljevi prilagođavaju stanju stvari. Svako ko bi takve ciljeve kritikovao bi bio ili nedovoljno upućen ili veoma zlonameran. Dobra ilustracija moje poente mogu biti reči Ronalda Harvuda iz njegove “Istorije pozorišta“:

„Poetska forma jeste važna zato što je Sofokle, kao i Eshil, posedovao najobičniji a dragocen dar svoje kulture njen jezik. Ako je on bio u stanju da o najsloženijim osećanjima piše s takvom ekonomičnošću, lirizmom i pravom lepotom slikovitog govora, to je bilo zato što su to bili kvaliteti instrumenta koji je imao na raspolaganju, koji je stvorila publika koja ga je govorila, i koji je bio na raspolaganju svakome ko je mogao da te elemente pronađe, kao što su ih pronašli grčki lirski pesnici. Karakteristični kvaliteti toga jezika su, kažu nam, jasnoća, gracioznost i suptilnost. Sofokle je uzdigao, ojačao i dao dostojanstvo jeziku koji je pronašao: taj odnos bio je obostran, kao između dramskog pisca i publike.“

Dušan Arsovski

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s