Antropologija / Umetnost

Nova egzotika

1984. godine u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku (MoMA), otvorena je kontraverzna izložba koja je uzdrmala tada već dekolonizovani svet. Izložba “Primitivizam” u umetnosti 20. veka: afinitet plemenskog i modernog imala je cilj da dokaže da je tzv. primitivna umetnost idejni otac modernizma. Dela zapadnih umetnika od Pikasa, preko Brankuzija, do Miroa, upoređena su po principu sličnosti sa predmetima iz udaljenih kultura, od Afrike do Okeanije. Skulpture koje su napravili anonimni „divljaci“ potpuno su iščupana iz konteksta i tu su se nalazila zato što su ličila na dela nekih velikih, zapadnih umetnika.

primitivism

Pojam „primitivno“ ukazuje na evolucionističko shvatanje istorije kulture i umetnosti. Uprkos tome što antropologija danas pokušava da okaje svoje kolonijalne grehe, neosporan je doprinos koji su devetnaestovekovni antropolozi dali zapadnom imperijalizmu. Upravo su ti antropolozi donosili prve objekte iz dalekih krajeva sveta. Njihovi trofeji sa terenskih istraživanja danas se nalaze po mnogim svetskim muzejima.

Umetnost postavlja temelje mnogim formama koje kasnije postaju deo popularne potrošačke kulture. Ta „primitivna“, „plemenska“ umetnost pobudila je interesovanje za sve one „druge“ narode, narode o kojima nekad nismo ništa znali. Antropolozi i etnolozi su vredno sakupljali informacije i materijalne delove kulture tih naroda. Mnoga materijalna stvaralaštva, poput totema Kwakiutl Indijanaca, postala su poznata širom sveta. Od tog trenutka, nije bio dug put do nastajanja jednog potpuno novog stila u dekorisanju doma Zapadnog čoveka. Tako su rođene drvene maske na zidovima, šareni jastuci, drvene korpice, mandale na zidovima, figurice Bude, koje po Feng Shuiju donose novac u kuću – Sidarta Gautama svakako ne bi bio presrećan zbog ovog običaja.

Bilo bi prelako kritikovati ovakve afinitete sa stanovišta postkolonijalne teorije. Vrlo je lako objasniti ovu pojavu u, na primer, Velikoj Britaniji ili Francuskoj. Bivše kolonijalne sile nastavljaju tržišnu eksploataciju naroda Trećeg i Četvrtog sveta, uvozeći njihovu robu, krasivši njome svoje veličanstvene domove. Zapadna fascinacija Istokom. Međutim, ovaj stil je sve popularniji na prostorima Balkana. Kako razumeti kulturnu i ekonomsku razmenu između Srbije i Balija?

crnci

Sklona sam tome da život na planeti Zemlji doživljavam kao bujicu različitosti. Proces globalizacije nije neki zapadni talas koji teži da potopi ceo svet. Ovaj stav se može vrlo lako odbraniti – prosečni pripadnik naroda Irijan Džaje mnogo više strepi od indonezijacije nego od vesternizacije, isto kao što Korejci mnogo više strepe od japanizacije nego amerikanizacije. Upravo zbog ovakvih promena u globalnim tokovima moramo ponovo razmotriti tezu da ceo svet upada u kulturnu matricu Zapada. Ukoliko gajimo posebne sklonosti ka uređivanju doma u indijskom stilu, nije li to onda indizacija, a ne vesternizacija? Iako je ovaj trend počeo zahvaljujući kolonijalnom odnosu Istoka i Zapada, to ne znači da se taj post-kolonijalni kompleks automatski prenosi na područje Balkana.

Kućni ambijent je potvrda našeg identiteta. Kroz potrošnju, mnogi pokušavaju da se izraze kreativno, ili suprotno – pokušavaju da joj pruže otpor kupujući što jednostavnije. Potrošnja je utkana u samu srž naše egzistencije. Naše najobičnije telesne radnje vezane su za potrošnju. Opremanje prostora u kome živimo je čin potrošnje. Čak je i obična Ikeina, bela, jeftina polica određeni marker socio-ekonomskog, kulturnog i ličnog identiteta. Zašto onda ne bismo pokušali da shvatimo šta stoji iza tržišta egzotičnog nameštaja? Nije li jedenje kola oraha i kompleksna mreža njihove razmene unutar Afrike takođe čin potrošnje? Potrošnja nije čin koji je svojstven samo Zapadu.

jastuk

Kod nas je ovo tržište i dalje malo. U Beogradu sam uspela da nađem svega nekoliko prodavnica koje u svojoj ponudi imaju egzotični, nezapadni nameštaj i sitnice za kuću. Postoji roba koja je vrlo jeftina i dostupna gotovo svima; uglavnom je možete naći u Indija šopovima. Na našem tržištu postoje i prodavnice koje prodaju i skuplju robu. Ta roba je za klasu iznad taburea iz Indija šopa. Takva roba stiže uglavnom iz Indonezije i ne predstavlja robu široke potrošnje. Ovaj deo tržišta egzotike meni je još privlačniji, jer odražava vrlo sofisticiranu estetiku asimetričnog dizajna.

Možda jesam esencijalizovala sve ove kulture koje su zastupljene na tržištu egzotike (afričke, indijske, indonežanske, turske, južnoameričke itd.), ali kod nas je ovo tržište previše malo i zbog toga nisam u mogućnosti da se bavim svakom posebno, već ih bahato stavljam u isti koš – u koš „drugosti“. Koliko god se opirala svojim potrošačkim nagonima, ne mogu da ne žudim za nekim plemenskim kutkom, uređenim potpuno u egzotičnom stilu. Znam da je takva žudnja pokvarena, post-kolonijalna i potrošačka, ali nije li to upravo svet u koji bežimo? Hajde da priznamo da se „primitivizam“ vraća na velika vrata. Hajde da kažemo da je on nije samo posledica kolonijalizacije i dekolonijalizacije, već da su proizvođači iz dalekih delova sveta shvatili kako je moguće ekonomski sarađivati sa ostatkom planete Zemlje (ne samo sa Zapadom).

Shvatili su da je autentičnost njihova prednost, da nam nije dosta šarenih jastuka i načičkanih vitrina. Možda ovakva razmena i dalje nije ravnopravna i ide u korist bivšim imperijama, ali teško da ćemo moći da nađemo šajkaču na polici u kući nekog Indonežanina.

Teodora Jovanović

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s