Poezija

Iskidana

Kuda idemo,

i … da li nas neko prati?

Ne puštaj mi ruku,

ni na tren!

Ne usuđuj se.

Jer dobro znaš

da ću odleteti

u nepovrat i

tamo šator razapeti.

A moja šarolika čerga

igraće danonoćno!

Neumorno, nemogućno,

nestvarno…

Onako kako nikada

nije bilo. I neće.

Jer, malo je mora preplivano.

Premalo truda uloženo, pesama otpevano,

i tragedija odigrano.

Znaće samo svetlost

koliko sam čeznula za

ustaljenom slatkorečivošću.

Pa šta?

Nije li bolje od ponora?

Svakako.

I ta nedoplivana mora,

koga li večno čekaju?

Zaljubljene, slepe, hrabre,

ili možda nemoćne?

Istaknuta borbenost.

A, glavni junaci će

se već snaći,

i nesvesni opasnosti,

izgubiti u alavom ponoru,

koji više od svega voli otpatke.

 

Dunja Radovanović

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s