Pozorište

Zabrana predstave o ženi kao poklon za 8. mart

Mnogo puta se čuje kako u srpskom filmu ili pozorištu glumica može imati tri vrste uloga-majka, supruga i ljubavnica.

To nije baš uvek tako (čast izuzecima), ali su ove uloge sigurno najzastupljenije i sve podrazumevaju pripadanje nekome- nečija majka/supruga/ljubavnica. Ovo nije prigovor scenaristima, jer uloge u umetnosti su ogledalo uloga koje postoje u društvu i njegovoj istoriji. Ne treba ni da prigovaramo ni ulozi žene kroz istoriju, jer je ona proizvod drugačijih činilaca, ali treba da kritikujemo današnje razdoblje u kom uloge koje su ponuđene ženi svakako trebaju i moraju da se menjaju.

Tim pitanjem se, između ostalih, bave talentovani umetnici Bitef teatra i Centra E8 kroz predstavu „Crvena: samoubistvo nacije”. Ovaj tekst o ženi koji potpisuje Milena Bogavac još 2002. godine, reditelj Vojislav Arsić je oživljava danas zajedno sa 14 muških glumaca.

crrrrr

Crvena se bavi samoubistvom nacije i postavlja pitanje da li je za to glavni krivac abortus, nasilje prema ženi ili sam sistem? Koliko dece se neće roditi zbog abortusa, a koliko zbog nasilja prema ženama?  A nasilje prema ženama proizvodi društvo. Prema tome ne čudi što samo sebe istrebljuje.

Glavna junakinja prolazi kroz abortus i u centru predstave su njegovi psihički i društveni uzroci i posledice. Iako je za nju u bunovnom  i nerazumljivom stanju posle abortusa sve nebitno, jer ona hoće samo jedno-da joj bude bolje. To i jeste cilj ove predstave- da pogledamo oko sebe i u sebe, zapitamo se i promenimo, kako bi nam svima bilo bolje.

U predstavi se pojavljuju samo muški glumci, kako bi pokazili da mizoginija nije nešto što se tiče samo žena. To je problem koji je ukorenjen duboko u društvu, i koji ne vidimo kao problem jer smo na njega navikli. Ova predstava budi i podseća na odgovornost-nisu samo pojedinci odgovorni za nasilje nad ženama, jer mizogeno društvo proizvodi mizogenog čoveka.

crvena 1

Nužno, dekonstruiše se pojam žene jer danas treba spojiti uloge tradicionalne i moderne uspešne samostalne žene, brižne majke, seksi devojke, dobre supruge i misleće umetnice ili naučnice. Da li je to nemoguće, i ako jeste-zašto? Ako nije, kako? „Crvena” nije predstava koja daje upakovane odgovore, ona postavlja pitanja i samo ukazuje moguće puteve ka rešenjima.

Ova predstava, iako puni sale, ima dobre kritike i nedavno je dobila nagradu „Anđelka Milić”, zabranjena je u pozorištu u Leskovcu i Zrenjaninu. Pošto su dogovoreni termini sa ovim pozorištima, a nastupi najavljeni u medijima, oni su otkazali dogovor sa Bitef teatrom i „Crvenom”. Upravnik pozorišta u Leskovcu je, i je pogledavši predstavu, rekao kako ga „zabole” i prestao je da odgovara na pozive. Zašto?

Kako je moguće da je predstava u  21. veku u samozvanoj demokratskoj zemlji zabranjena? I to u zemlji u kojoj su samo prošle nedelje tri žene ubijene u porodično-partnerskom nasilju? Koliko ubistava nedeljno treba da se desi da bi se nasilje nad ženama shvatilo kao ozbiljan problem ovog društva? Dok se u drugim zemljama samo pitanje „Šta si to obukla?” smatra početkom nasilja,  kod nas se „šamar tu i tamo“ i dalje shvata kao normalan odnos prema ženama.

predstava crvena_1000x0

Po insistiranju da obrazloži svoju odluku o otkazivanju predstave, upravnik pozorišta u Leskovcu rekao je da je odbio saradnju sa ovom predstavom zbog njenog songa „Jebi se, Srbijo“. Još jedan primer cenzure slobode izražavanja i površnosti na delu.

Neverovatno je da neko pomisli (a još manje upravnik jednog pozorišta) da je cilj songa predstave da uvredi državu, za čiji se natalitet sama zalaže! Neophodno je da ova predstava bude provokativna, kako bi podstakla na razmišljanje i delanje, a ako će se kritka društva brisati i iz pozorišta, onda se ona briše u potpunosti. Od svih aspekata društva koji je uspela da načne ova predstava, upravnik pozorišta je uvideo samo jednu psovku. Sa kojom počinje predstava. Automatski shvata da predstava koja sadrži ružne reči nije dovoljno fina da se odigra u „njegovom“ pozorištu pa- zašto bi on gubio svoje dragoceno vreme i gledao ostatak?

Crvena-2-foto-Sonja-ªugiå

Kao zaključak jedino ostaje da konačno prihvatimo da umetnost i osvešćivanje zavise od šačice ljudi koji su sebi dali za pravo da prosuđuju šta je kvalitet, a ispod paravana drhćući stežu svoje direktorske stolice. Onog trenutka kada pozorište bude zavisilo od takvih ljudi, neće ga ni biti.

Ovaj 8. mart osim za slavlje, iskoristite i za postavljanje pitanja. A između ostalih- koliko uopšte ima razloga za slavlje.

Srećan Dan žena!

 

Sonja Sudimac

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s