Pozorište

Koreoerotikon–predstava koja „radi”

Nakon dvomesečnih priprema, u klubu Petak je premijerno izvedena plesna predstava „Koreoerotikon“, proizvod saradnje tri umetnika: Ane Dubljević, Marka Milića i Darje Janošević. Sve troje su intuitivni stvaraoci sa istom težnjom da pokrenu nešto u društvu, da osećaj „anesteziranosti“ čoveka u savremenom društvu zamene osećajem, tj. potrebom za uzbuđenošću. „Cilj nam je bio da napravimo predstavu koja radi, predstavu koja će da te uzbudi na mentalnom nivou, da shvatiš da si živ. Želeli smo da izazovemo kolektivna osećanja u klubu, da gledalac oseti da ga nešto “radi”; na kraju i jedno kolektivno saznanje da smo živi.” – ovako osnovni cilj performera objašnjava Ana Dubljević.

 

Erotika kao unutrašnja potreba i kolektivni doživljaj

Predstava„Koreoerotikon“nužno nameće razmišljanje o svim aspektima erotike, postavljajući je u različite vremenske i kulturne kontekste: od mističnog do popularnog… juče, ovde i “preko”, danas, ovde i “preko” i stavljajući u fokus erotičnost tela kroz razvoj ljudskog društva. Istovremeno predstava podvlači duboki jaz koji kasnih sedamdesetih prošlog veka Fuko definiše kao ars erotica- tipičnu za istočnjačka društva i scientia sexualis- tipičnu za zapadnjačka društva. U ovom prvom je erotičnost ono što se krije da ne bi postalo profano i izgubilo na snazi, u ovom potonjem se zadovoljava stalna potreba za objašnjavanjem, ali i iscrpljuje erotski potencijal. Da li se time erotika lišava mističnog, koje je, sigurno, jedna od njenih glavnih osobina? Da li je to razlog što je čitava simbolika, ustanovljena stalnim rabljenjem erotike kroz medije, zapravo izgubila na svojoj snazi i značaju? Znak je izgubio svoje značenje. Obnaženost polnih organa samo u pornografiji ima svoje stvarno značenje.U svim ostalim kontekstima ova slika može i sve drugo da znači, a ponajmanje ima potencijala erotske  poruke u njoj.Živimo u erotizovanom društvu; i pored mnogih erotskih signala oko nas, sve manje je onoga što stvarno može da nas uzbudi. Prag naše čulnosti je konstantno prednapregnut i postoji potreba da se dostigne stepen uzbuđenja sa koga bismo mogli da vidimo i okarakterišemo sve ostalo kao neuzbudljivo. Ovakva društvena slika stvara potrebu umetnika i definiše njegov cilj.

 

Oslobađanje tela publike

„Koreoerotikon“ estetizuje želju, vraća mističnu notu erotičnom, koja se u savremenom društvu zagubila, a čini se da je to upravo ono suštinsko, što nam danas nedostaje: mističnost – kao neko duboko religiozno iskustvo… kao neki povratak izvorištu… Ova predstava ruši šematizovan pogled na erotsko i ne dozvoljava njegovo redukovanje na pornografiju. Služeći se iskustvima pop kulture koja je uspela da erotici vrati kolektivni duh, „Koreoerotikon“ pokušava da oslobodi telo publike i poruši tzv. četvrti zid. Ovo oslobađanje tela publike, a ovde se najčešće prvo pomisli na muziku, je odraz omasovljenja i razvoja masovnih komunikacija, kao i hrabrosti da prva posegne za poznatim, prastarim erotizovanim ritualima iz prošlosti.

 

Natascha Schmelz

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s