Umetnost

Otvara se prvi podvodni muzej u Evropi!

Danas se otvara prvi podvodni muzej na tlu (tj. u vodama) Evrope u Lansaroteu na Kanarskim ostrvima. Na ideju da otvori Atlantski muzej (Muséo Atlántico) je došao skulptor i fotograf Džejson Deker Tejlor (Jason deCaires Taylor), čija se umetnička dela nalaze na dnu raznih mora i okeana širom sveta.

Izgleda da se ne šire samo granice umetnosti, već i prostora u kom je izložena. Tejloru je još 2006. godine palo na pamet da izložbeni prostor ne mora biti ni zemlja ni vazduh, već na primer-dno okeana. Tako je otvoren prvi podvodni muzej na svetu u Karipskom moru u Grenadi, koji je ubrojen među 25 svetskih čuda.

Vicissitudes, Grenada, Zapadnoindijska ostrva

Ispod obale Meksika nalazi se “Tiha evolucija”, najveća kolekcija podvodne umetnosti. Postavljena je 2010. godine i sastoji se od 450 skulptura u ljudskoj veličini. Figure su naturalističke i prikazuju razne realne trenutke- trudnu ženu kako se drži  za stomak, dete kako hvata torbu ili pecaroša koji gleda u nebo.

Silent Evolution, MUSA, obala Meksika

Tejlorovu izložbu u vodama Meksika godišnje vidi oko 750 000 posetilaca, a svaki dan ona je drugačija. Statue imaju velika postolja kako ih ne bi srušile jake morkse struje, a izlivene pH neutralnim cementom. Ovaj poseban cement ih čini ogromnim grebenima na kojima se nastanjuju korali, krabe, jastogi, alge i preko 50 drugih vrsta morskih biljaka i životinja.

Inertia, MUSA, obala Meksika

Na nekim radovima Tejlor ostavlja posebne rupe kako bi morske životinje lakše mogle da uđu u statue. Na ovaj način se umetnost spaja sa živim svetom, koji je, tražeći svoje stanište, oblikuje, nadograđuje i svakodnevno menja.

MUSA, obala Meksika

Tejlor  kroz ljudske figure prikazuje obične i neobične trenutke zaleđene u vremenu. U svojim radovima spaja istorijski i savremeni narativ, sanjareći i kritikujući.

MUSA, obala Meksika

 

Trenutno je izloženo preko 700 Tejlorovih skulptura širom planete, uključujući i  najveću podvodnu skulpturu na Bahamskim ostrvima, dugu čak 5 metara i tešku 60 tona!

ocean-atlas-full-view

Ocean Atlas, Bahamska ostrva

Danas, 25. februara, na čak 14 metara ispod površine mora otvara se najnovija Tejlorova postavka na obali Lansaretoa, na Kanarskim ostrvima u Španiji. Osim što je ovo najdublji  podvodni muzej na svetu, i Tejlorova umetnost je ovde drugačija- u hladnim vodama Atlantika korali ne rastu tako brzo, kao što je to slučaj u vodama Karipskih ostrva. Zbog toga Tejlor obraća više pažnje na detalje, uvideći jake dramatične forme, kao i politički narativ.

Ovaj, prvi podvodni evropski muzej je posebno zanimljiv jer skulpture ne samo da prikazuju zaleđeni trenutak, već i savremeni socijalni i politički trenutak. Tejlor prikazuje današnjeg čoveka, koji je neodvojiv od prebrzog tehnološkog napretka. Pa su tako izložene skulpture koje gledaju u tablet, iPod, slikaju Nikon fotoaparatima i prave selfi. Prikazane su i izbeglice, trenutno najveći problem Evrope, sa rančevima ili sa rukama u džepovima, kako streme ka ulasku u novi život, a ne znajući šta ih zapravo čeka u toliko sanjanoj Evropi.

Atlantski muzej, Lansarote, Kanarska ostrva, Španija

Tejlor ne prikazuje samo izbeglice koje i dalje svakodnevno pristižu u Evropu. On podseća i na afričke migrante koji prečesto gube život pokušavajući da pređu iz Afrike u Španiju, nadajući se da će u Evropi obezbediti bezbedniji život sebi i svojoj porodici.

The Raft of Lampedusa, Lansarote, Kanarska ostrva, Španija

Lampedusin splav (The Raft of Lampedusa) na sebi nosi 13 putnika ka nepoznatoj budućnosti. Na ivici čamca na naduvavanje sedi Afrikanac, zatvorenih očiju sa rukama preko jeftinog pojasa za spasavanje. Abdel Kader, koga Tejlor postavlja na pramac broda, dolazi iz Lajuna, najvećeg grada Zapadne Sahare. Blizina ovog grada Kanarskim ostrvima čini ga profitabilnom polaznom tačkom za migrante koji već decenijama prelaze iz Afrike u Evropu. Kader sada ima 29 godina, a pre 16 godina krenuo je na opasan put ka Lansaroteu. Sa 12 godina izgubio je sestru i oca, i ostao sa majkom i desetoro braće i sestara koje je morao da prehrani. Zato se otisnuo na put u Lansarote na brodu koji se dvanaestogodišnjem dečaku činio bezbedan. Međutim, motor se pokvario, i brod sa 24 putnika je krenuo da tone. Kader nije znao da pliva, ali je sve vreme mislio na svoju porodicu koja je zavisila od njega. Posle četiri dana našli su ih pecaroši, iscrpljene od umora i gladi.

Sa druge strane ove skulpture bespomoćno je opružena figura, izlivena po uzoru na  sliku Teodora Gerikoa (Théodore Géricault)”Meduzin splav” (The Raft of Medusa) iz 1818. godine. Predstavljajući potapanje francuske flote i prepuštanje sklepanog splava sa sa preko 150 ljudi talasima, Geriko je kritikovao francusku monarhiju i politički sistem. Iako je ovaj rad bio veoma uticajan u umetnosti, sigurno nikad nije bio toliko značajan kao danas. Iako svakog dana nestaju splavovi i splavovi izbeglica na talasima Mediterana, tela dece pojavljuju na evropskim obalama i pecaroši Lampeduse nalaze ljudske lobanje u svojim mrežama, Evropa je povukla svoje operacije za spasavanje, podigla žice i okrenula im leđa.

Tejlor kaže kako mu nije bila namera da oda počast izbeglicama koje su izgubile život na dugom putu ka Evropi, već da ukaže na sveopštu pasivnost, kao i da podseti na globalnu odgovornost u kojoj svaka osoba treba da ima udela. “Kako god okrenete, ovo je neverovatna skulptura”, kaže Džonatan Džouns, kritičar, “uznemirujuća slika sveta kojeg konstruišemo”. A šta se s njom dešava kada je postavite na dno okeana? Na ovom mestu, koje često znači smrt, biće transformisana u novi život u svoj njegovoj bizarnosti- Tejlor na primer očekuje da se hobotnice nasele u njoj.

Ako uzmemo u obzir da je more već muzej mnogim istorijskim ostacima- brodovima Kartagine, starogrčkim statuama koje prikazuju ratnike, heroje i bogove, postavlja se pitanje- šta će buduće generacije preuzeti od našeg modernog sveta, onakvog kakvog ga zamišlja Tejlor? Pasivni gledaoci televizije, ljudi koji prave selfije… čitav neprosvećeni splav pun gladi i beznađa. “Možda Tejlor sanja o svetu u kom neće više biti ljudi, u kom će nas priroda pobediti”, kaže Džouns, “Možda ćemo mi biti zaboravljeni”.

Sonja Sudimac

 

Preuzeto sa underwatersculptures.com i theguardian.com

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s