Filozofija

Uvid

„Detalji, krhki delići preko kojih gazimo trapavim rečima nam ponekad otkriju dubinu.Vraćam se i verujem u kružno zaključivanje.“

Hermeneus

 

Šta znači videti? Pogledati i ugledati nešto. Ugledati, imati objekat svoga gledanja. Kako znamo da gledamo u nešto, a ne u nešto drugo? Ugledati i sagledati. Dva postupka. Povezana. Prvi se sadrži u drugom. Drugi je kompleksniji. Moraš ugledati da bi sagledao ali ne i obrnuto. Gledamo li samo očima? Naravno da ne. Uvid. Na to sam mislio.. Munja, bljesak, ideja, nemir. Vidiš da je tako. Ne zaključuješ, siguran si. Ubo te je uvid. Zabolelo te je u trenutku. Kako to nisi video? Prvi put si prelazio preko toga. Preskočio si. Nisi bio pažljiv. A i što bi? Nisi znao da postoji još nešto.. Uvek postoji još nešto.

Možda. Ali si bio brzoplet. Žurio si. Navikao si se, bolje je reći. Tako si oduvek radio. To je rutina, navika obična. Prost postupak o kojem ne razmišljaš. Refleks. Pa kako si onda video? Vratio si se. Ponovo si gledao? Jesi, ali nisi ponovo ugledao. Ovoga puta si video nešto drugo. Ali video si isto zar ne? Pa da, o tome se i radi. Ono što si ugledao i ovoga puta sagledao sada si video. To je bio uvid o kome pričaš. Nije kao što pričaju, nije kao što pričaš.. Nekako je topao, nije me udario u glavu. Možda je bio toliko jak da je raspodelio težinu. Bio je težak? Uf, čini se da jeste, i dalje je tu. Ovde je? Sada ga vidiš? Tu je ali nije u mestu, kreće se. U tome je trik, moraš imati instrumente, strpljenje da ga vidiš. Ali ne možeš da ga uhvatiš, on se ne da zaustaviti. Moraš da šetaš sa njim. Da ideš pored njega. Da ga otkrivaš. Krug. Viđenje poznatog. Ponovna interpretacija.

Ima li kraja? Viđenje je prava reč. Uviđanje možda i bolja. Jeste. Uviđanje u viđenom. Uvid, uviđanjem viđenog, dovodi ugledanog do sagledanog u očima onoga koji uviđa. Sagledan i pun značenja, okupan u uvidu i u istini sagledani je dobio topao znak. Novi uvid. Znak koji označava sagledanog u očima onoga koji sagledava je topao ali samo onda kada je sagledan od strane onoga koji je prethodno sagledan. Ali zašto je to tako?

Objasnićemo, ali je čista činjenica da je ovim sagledavanjem i stvaranjem znaka stvorena sfera značenja, a potpuno i sfera postojanja za sagledanog i onoga koji sagledava. Znak postoji kao predznak, kao puka kontura za nekog drugog, a kao topao znak postoji tek za onoga ko je bio sagledan. Stvaranje znaka, koji u prvom stvaranju dobija toplinu za onoga koji sagledava, u drugom momentu označava i dobijanje topline kod sagledanog koji u drugom stvaranju i sam postaje onaj koji sagledava. Ali zar nije rečeno da je znak topao samo onda kada je sagledan od strane onoga koji je prethodno sagledan? Nema sumnje da je nakon sagledavanja u označavanju znak samim označavanjem postao topao za onoga koji označava na prvom mestu.

Ali ispostavlja se da je onaj koji sagledava morao biti i sam sagledan i pre nego što se upustio u gledanje i posle uviđanje. Opet krug. Sagledani je morao biti prethodno sagledan od strane onoga koji se sagledava. Dakle, glavna je pretpostavka da se do označavanja znaka i njegove topline može doći samo ako postoji odnos označavanja sa obe strane. Odnos istovremenog označavanja. Ova istovremenost je uslov mogućnosti postojanja samog znaka i njegove topline. To je viša sfera značenja i oblast apsolutne nedostižnosti.

Ovde zapravo i nema dva znaka nego samo jedan. Topao znak koji podrazumeva oba označitelja. Označavanje se dakle dešava simultano kako bi se izbegla nemogućnost označavanja. Kako je to moguće? Kako dolazi do istovremenog označavanja? Ako pretpostavimo za sam znak da je nešto statično nailazimo na problem. Ali ako je i znak dinamičan i u kretanju, onda ga možemo videti kao delatnog. Znak samog sebe označava, samom sebi daje značenje ili toplotu kroz dva subjekta – onoga koji sagledava i sagledanog u prvom momentu i obrnuto u drugom. Ovi momenti su samo momenti u vremenu ali su u logičkom smislu neprethodeći i u tom smislu identični. Subjekti dolaze do uvida koji je nužni uslov označavanja i topline.

Pošto je za uvid rečeno da je uvek u pokretu i da se zapravo radi o krugu taj krug je ono što označavamo. Krug je opet znak u prvom momentu ali ubrzo posle topline koju dobije postaje sama toplina. Toplina koja samoj sebi daje postojanje i smisao.

Dušan Arsovski

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s