Najava

Flober, iluzije i očekivanja

Poštovani/e,

Pozivamo Vas da nam se u četvrtak, od 20h, u slušaonici 128, pridružite na predavanju FLOBER, ILUZIJE I OČEKIVANJA.
Ovo je treće po redu predavanje u okviru ciklusa “Studenti za studente”, otpočetog u novembru. Ideja ciklusa je dvostruka: s jedne strane, ovim putem nastavljamo da govorimo o manje poznatim, a zanimljivim pojavama svetske književnosti, u cilju da učesnike zainteresujemo i za dela i autore koji nisu prošli proces kanonizacije, a s druge strane, budući da su u okviru ovog ciklusa izlagači isključivo studenti i studentkinje, namera nam je da otvorimo prostor za razmenu znanja, ideja i rada na manje formalnom nivou od uobičajenog. Studentski glas se u ovom smislu retko kad čuje, a u žurbi da završimo fakultete retko stižemo da s kolegama razmenimo svoje kritičke uvide, studije, mišljenje ili bilo šta drugo što prevazilazi okvire seminarskih radova.

Ovog puta bavićemo se romanom Gistava Flobera – „Sentimentalnim vaspitanjem“ – odstupajući donekle od namere da se prevashodno fokusiramo na „marginalnije“ književne pojave. Međutim, treba imati u vidu da u širem govoru o Floberu, ovaj roman ostaje u drugom planu, jer se Floberovo ime asocijativno dovodi u vezu najpre sa romanom „Gospođa Bovari“. Uzimajući ovo u obzir, naši nazori nisu iznevereni, samo su drukčije postavljeni.

„Gospođa Bovari“, koju je Žan Ruse, sledeći Floberov iskaz u jednome pismu, nazvao „romanom ni o čemu“, delimičan je krivac za to što se Flober neretko ostavlja po strani. U želji da ovakav stav za početak barem malo dovedemo u pitanje, odlučili smo se da se pozabavimo ovim manje popularnim Floberovim romanom i pokušamo da (od)branimo stav da je Flober klasik koji istrajava – uprkos zaobilaženju njegovih dela.

Predavanje na koje vas pozivamo baviće se mestom „Sentimentalnog vaspitanja“ u tradiciji obrazovnog romana, ali će, uz sleđenje novijih teorija, pokušati da Floberov roman osvetli iz drukčijeg, nedominantnog ugla, tako što će probati da odgovori na pitanje šta nam Floberovo „Sentimentalno vaspitanje“ može značiti danas. Ukratko, želja nam je da „Sentimentalno vaspitanje“ reaktualizujemo i pokažemo da ono i u aktualnom vremenskom trenutku ima nešto važno da nam kaže o svetu u kojem živimo.

Predavači:

Jovan Bukumira, student master studija na katedri za opštu književnost i teoriju književnosti i
Stefan Tanasijević, student IV godine opšte književnosti i teorije književnosti

APSTRAKTI

„Flober već naslovom uključuje svoje delo u tradiciju Bildungsromana, istovremeno vršeći, međutim, svojevrsnu (imanentnu) kritiku žanrovskih odrednica utvrđenih prema “uzornom modelu”, „Godinama učenja Vilhelma Majstera“. Nasuprot optimističnoj geteovskoj viziji – u kojoj dolazi do harmonizacije odnosa između junakovih želja i zahteva sredine – Floberov roman nudi drugačiju dinamiku i svrhu vaspitanja, u kojoj je pomirenje i približavanje junaka i sveta nemoguće: niti je Frederik Moro delatan poput Majstera, niti je svet, sa svoje strane i sa svojim vrednostima, blagonaklon prema Frederiku, te uvek ostaje izvesna nepremostiva prepreka između pojedinca i društva. U izlaganju ću pokušati da objasnim zbog čega je kod Flobera došlo do ove vrste podrivanja Bildungsromana – imajući u vidu kontekst u kojem je pisao i njegova (po-etička) uverenja – i da na primerima iz romana pokažem na koji način se vrši ovo odstupanje, odnosno da ispratim Frederikov put od “velikih očekivanja” do “izgubljenih iluzija”.“ (Jovan Bukumira)
————————————————————————————-
“U svom izlaganju ponudiću analizu Floberovog „Sentimentalnog vaspitanja“ iz nekoliko perspektiva koje bi, nadam se, trebalo da nam pomognu da razumemo da li je i zašto Flober važan i danas, odnosno, šta je vrednost ovog romana koja bi ga mogla svrstati u neizostavne klasike svetske književnosti. Od mnogobrojnih Floberovih postupaka*, izdvojiću četiri relevantna za ovu tezu: (1) prikazivanje klasnih pomeranja u Francuskoj XIX veka, (2) formiranje i razbijanje boemskih iluzija, (3) dominaciju strukture nad pojedincima i konačno, kao posledicu svega ovoga, (4) podrivanje individualizma i obrazovanja pojedinca kao do tada opšteprisutnog motiva u obrazovnim romanima. Postoji mišljenje da je ovaj roman, stojeći na samom kraju tradicije Bildungsromana, zapravo jedan anti-obrazovni roman. Pokušaću da prikažem kako je Flober, pokazujući sve nedostatke takvog pristupa putem konstantnog obesmišljavanja svake delatnosti svojih likova, u stvari paradoksalno ponudio svoj roman kao sredstvo koje čitaocu prikazuje svet takav kakav on jeste, i posredno, tako ga obrazuje u pravom smislu te reči. Ukoliko se ovo ispostavi tačnim, biće moguće potom i utvrditi da je Flober, govoreći o ljudskim sudbinama u jednom vrlo specifičnom istorijskom trenutku, uspeo da nam otkrije nešto o prirodi čoveka i u drugim društvima, pa tako i u savremenom društvu.”

(Stefan Tanasijević)

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s