Film/Kritika

J.Cole

Ako biste nekoga pitali šta je to hip-hop muzika ili hip-hop kultura uopšte, asocijacije bi većinom bile negativne. To bi za njih bila muzika crnačke zajednice koja živi u zabačenim i siromašnim gradovima ili kvartovima, prodaja droge, oružani obračuni raznih bandi, skupa kola, atraktivne i golišave devojke po spotovima i slično. I ma koliko ovi opisi delovali površno i čak vređali neke poštovaoce hip-hop kulture, sve navedeno nije uopšte toliko daleko od istine.

Hip-hop se i rodio u siromašnim kvartovima Njujorka u kome je živela crnačka zajednica, a u tim getoima nemaština, droga i ubistva su bili deo svakodnevice, pa samim tim i deo muzike koja je samo predstavljala ogledalo društva. Taj jedinstveni pogled na svet i bunt protiv sistema čine fundamentalne teme na kojima je nastao hip-hop. Iako je u poslednjih petnaest godina došlo do komercijalizacije i ogromne popularizacije hip-hop kulture, uz diverzifikaciju tema usled postepenog rasta i razvitka, čak i danas put od siromašnog detinjstva u getu do globalne slave, uključujući ponekad i bavljenje određenim ilegalnim poslovima u međuvremenu, se smatra “normalnim” za prosečnog repera.

Može se reći da je Kanye West bio prvi koji je razbio kalup “repera iz geta” dobivši stipendiju za prestižnu Američku akademiju umetnosti u Čikagu ali čak je i on morao da odustane i ispiše se. A onda, negde sredinom 2009. godine, na radaru se pojavljuje mladić pod imenom Jermaine Lamarr Cole poznatiji kao J Cole. On je bio sve samo ne reper u konvencionalnom smislu te reči. Momak koji ne samo da je lagano proleteo kroz srednju školu, već je završio Univerzitet St. John’s u oblasti komunikacija i to uz najveće počasti sa prosekom ocena preko 9. I povrh svega je bio izuzetan košarkaš koji bi zbog svog neverovatnog entuzijazma i radne etike došao verovatno i do NBA lige da je nastavio tim putem.

Malo je reći da je hip-hop kulturi doneo nešto novo. Svojim jedinstvenim temama i pogledom na svet daje neku potpuno novu nijansu širokom dijapazonu hip-hop žanra. Posle debitantskog ostvarenja Cole World: The Sideline Story u kome i dalje pronalazi sebe i svoje mesto pod hip-hop suncem i pesmama “Work Out” i “Can’t Get Enough” koje, iako su mu donele priličan uspeh i širu popularnost, se ipak svrstavaju pod kliše teme „muvanje devojaka i šeme na jedno veče”, njegov drugi studijski album Born Sinner donosi pravo tematsko i žanrovsko osveženje. Tu se najbolje vidi njegovo sazrevanje kao umetnika dok se bavi ozbiljnijom tematikom u pesmama poput “Crooked Smile” (koja je postala himna za sve, a posebno žene, koji vrednuju unutrašnju lepotu ljudskog bića), “She Knows” (gde se dotačinje teme neverstva) i “Power Trip” (u kojoj zalazi u najveće i najmračnije dubine ljubavi gde se ona graniči sa opsesijom i ludilom koje čoveka mogu navesti i na ubistvo). U svom najnovijem projektu 2014 Forest Hills Drive vidimo njegov dalji kreativni razvitak, gde sa jedne strane i dalje šalje jake socijalne poruke kroz retrospektivu svog života (“No Role Modelz”), zatim se bori sam sa sobom (“G.O.M.D.”), i sve to uz sveprisutnu prizemnost i humor kao u pesmi „Wet Dreamz” koje daju balans albumu.

Originalnost predstavlja težnju svakog umetnika koja neizbežno mora dovesti do rušenja krutih i ponekad nametnutih kalupa zarad daljeg napretka i razvitka umetnosti, a samo se uz istrajnost i očuvanje te jedinstvenosti to može postići što je i J Cole sam pokazao odbijajući da se izgubi u moru istih i osrednjih.

Nikola Radenković

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s