Književnost

Nisam nepismen/a, ali…

jeftini bunt Potlačenog Uma protiv Užasnih Jezikoslovaca

 

Ovaj tekst se trudi da ne bude gnevan, ali ostaje, ipak, pomalo ogorčen na sve one koje ću ovde nazvati ,,gratis bundžijamaˮ, u nadi da će se jednom ispostaviti da je to njihovo ,,gratisˮ bilo, u stvari, samo ,,na veresijuˮ.

Evo o čemu se radi.

Svako ko je makar i usput ispratio ovu tematiku (a ako ga zanima i ovaj tekstić, verujem da jeste), upoznat je i sa akcijom ,,Negujmo srpski jezikˮ, i sa brojnim i burnim reakcijama na nju. Reakcijama čije je žarište bio, naravno, Internet, sa svojim magazinima i portalima i, neizostavno, sa društvenim mrežama, na kojima verujem da su zapodenute rasprave čiji broj, žučnost i dužina ostaju daleko izvan domašaja moje radoznalosti. I tu je, što se ozbiljne polemike o temi tiče, priča, za mene, završena. Nije pristojno, a nije ni potrebno, ulaziti u raspravu o značajnom, stručnom pitanju sa anonimnim komentatorima širom mreže. Oni, naravno, i nisu pozvani da o tome ozbiljno promisle i daju utemeljen sud (kao što, neko će reći – nisam ni ja; zbog toga se ne upuštam ni u polemiku sa institucijama, svesna svog položaja i sveg njegovog komičkog potencijala). Svaki pokušaj stvarne diskusije sa pobesnelom hordom gratis bundžija bilo bi, u najmanju ruku, neozibljan.

Zato bataljujem turnir u vređanju koji zovemo internet komentarisanjem akcije ,,Negujmo srpski jezikˮ i okrećem pravoj temi ovog teksta: principima.

Stvarni komički potencijal celog ovog iznošenja mojih zapažanja otkriva se kad priznam da sam, u stvari, do ove ideje došla pišući jedan kratki komentar na društvenoj mreži – sa ciljem da odbranim jedan ispravan stav čoveka koga cenim od nepravednih i nasilnih iskrivljavanja njegovog smisla. Osudivši licemerje kao ružnu osobinu, na primeru koji se ticao jezičke kulture – on se našao na meti gratis bundžija, samoproklamovanih ,,imača kritičkog mišljenjaˮ, te je, predviđate, optužen da je jezički čistunac, elitista, kultur-fašista itd. Suvišno bi bilo objašnjavati kakvom čoveku oni to spočitavaju. Sve njihove virtuelne kerefeke ne mogu nikad da dosegnu ni nogavice njegovog stvarnog, poštenog i kontinuiranog aktivizma – za koji se on založio, u koji je on ušao hrabro, a ne sa bezbedne udaljenosti i ne iz dvogube ušuškanosti. Jer, gratis bundžije su ušuškane baš u onoj žučnoj i mučnoj brojnosti koja ih čini anonimnima čak i ako se potpišu, ali koja ih, istovremeno, čini oslobađajuće irelevantnim.

Gratis bundžije grabe priliku da ,,iznesu drukčije mišljenjeˮ (mišljenje: tečnost koju luče misaone žlezde, lat. saliva) povodom svega i svačega, ali tako da zbog toga ne trpe posledice. Ne zamišljajte, molim vas, da prizivam neku odmazdu – mislim na intelektualne i moralne konsekvence izrečenog. Naime, ispred ,,mišljenjaˮ/,,pobune protivu represijeˮ obavezno stoji ograda: ,,Nisam nepismena, ali mislim da ne treba da pišemo pravilnoˮ. ,,Nisam vegeterijanka, ali mislim da ne treba jesti mesoˮ. ,,Nisam religiozna, ali mislim da treba redovno ići u crkvuˮ. I tako dalje. Sve me to neodoljivo podseća na jednu prečesto rabljenu frazu: nisam ja neka feministkinja, ali… E, takva izjava meni se, kao ubeđenoj feministkinji, jednako gadi, kao što bi mi se gadila i da to nisam. Takva kukavička ograda diskredituje i onog ko će izreći i ono što će izreći. Naravno, razlika je u tome što je feminizam odličan a nepismenost to nije. Namerno sam izabrala vrlo različite primere. Nadam se da će u budućnosti svako hteti da bude feminista, a i dalje se nikome neće sviđati da bude nepismen. E, pa, dabome da si nepismen ako misliš da ne treba da se trudiš da pišeš pravilno. Suoči se sa time. Zovimo stvari pravim imenima. Nepismenost, nemar i bolno duboka želja da se bude primećen u prividu imanja mišljenja, a ne stvaran kritički sud jednog mislećeg bića.

S puno vere i optimizma očekujem dan kada ćemo te razlike savladati.

Do tada – ne znam da li ste videli dodatak u Politici od pre par dana. Zove se ,,(Sa)čuvajmo srpski jezikˮ. Pročitajte u njemu, recimo, tekstove dr Rajne Dragićević, dr Aleksandra Milanovića i dr Viktora Savića. Saznajte nešto novo i uživajte u njihovoj pismenosti! Ovde ću stati. Iskreno, pomalo me je stid što im imena pominjem u nedostojnom društvu, u tekstu o gratis bundžijama i njihovim jalovim prepiranjima, pošto ti ljudi sa njima ničime, ali baš ničime – nisu uporedivi.

Irena Plaović

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s