Film / Umetnost

Odjavna špica: Mislim, ko još to gleda?[1]

Slikar je autor slike, vajar skulpture. To je jasno. Ali ko je autor jednog savremenog umetničkog dela, performansa, umetničkog dela novog medija? Može li autorstvo biti višestruko i šta kada ono to jeste?

spica

Bila sam na jednoj filmskoj večeri. Prikazivani su kratki i studentski filmovi Stefana Arsenijevića. Najviše pitanja publike bilo je vezano za dresuru životinja u filmu (A)torzija (https://www.youtube.com/watch?v=wIn6jppUiSQ), odnosno kako su životinje naučene da glume (pod tim se podrazumevalo ko pazi na životinje u filmu, koliko dublova se pravilo, kako je krava u jednom trenutku mirna, u drugom ne, a ne sam način na koji se životinja dresira). Zanimljiva pitanja, ali „opravdana“ samo ukoliko nema odjavne špice na kojoj piše: dreser živali Marko Sirković. Dakle, pitanjem otkud su životinje naučene da glume, a to u odjavnoj špici jasno piše, posao i značaj jednog čoveka koji je učestvovao u pravljenju filma je smetnut i nepriznat. Ok, možda će ovo zvučati banalno, previše buke ni oko čega, ali šta se zaista dešava kada nema odjavne špice, odnosno zašto se odjavna špica ne čita? Na kraju krajeva, usudiću se da poistovetim to sa čitanjem deklaracije na prehrambenom proizvodu, iako se to čini uzaludnim u situaciji današnjice kad je ‘leb jedno, a kultura drugo i ne, ne može se imati para za oboje. Ko je proizvođač, ko je izvršio kontrolu, ko je pakovao? Miškovićeva Premia nije nastala u Tempu i da li ćete je kupiti ukoliko ne znate ko je njen tvorac, ko pakuje salamu, da li je svejedno je l’ to Juhor ili Karneks, da l’ je iz države ludih krava?

Prošle godine dođoh u posed knjige Slike/Singularno/Globalno: Savremeno kao eksperiment koju su pripremili Jovan Čekić i Maja Stanković. Ova knjiga se osvrće na video radove, film i višestruko autorstvo umetničkog dela novih medija. Sa aspekta istorije umetnosti (koja se na sreću sve više zalaže za uvođenje polja vizuelnih studija međ’ svoje skute) film pripada polju vizuelnih umetnosti. To je skup pojedinačnih slika, prošireni koncept tradicionalne slike. Film, ili pozorište, bilo šta što pripada ‘novim umetnostima’, predstavlja višestruko autorstvo umetničkog dela. Ono je podeljeno između velikog broja ljudi: pisca, reditelja, glumca, kompozitora, kamermana, dirigenta i mnogih drugih učesnika plus producenata. Svako od ovih ljudi (ili životinja, zbog kojih na neki način i pišem) predstavlja jedinku u jednom lancu mašinerije zvane film. Dugačka lista učesnika koja se pojavljuje na kraju filma (na početku su po nekom pravilu ‘najvažniji’, a po kom kriterijumu su takvi ne znam), dok gledaoci napuštaju svoja sedišta i kreću se prema izlazu, jasno pokazuje sudbinu autorstva danas. Međutim, osim kada gledaoci izlaze iz sale leđima okrenuti prema platnu na kome se odigrava poslednji segment filma zvani odjavna špica, čini se da se nečitanje iste dešava i kada ostanu u svojim sedištima, naizgled očima prikovanim za ekran, čekajući autora (autora, jednina, dakle jednog, onog koji se smatra tvorcem umetničkog dela) ne vide ono što odlazi odozdo na gore i nestaje negde izvan platna. S druge strane, da li je jedino publika ta koja odlučuje da li će pročitati ko je učestvovao u izradi filma ili postoji neko ko će odlučiti umesto njih. Dosadašnje iskustvo mi je pokazalo da ukoliko se kasni sa projekcijom ili ‘puštač filma’ žuri na poslednji autobus dolazi do naglog prekida filmske trake posle poslednje rečenice. A gde je žurio čovek koji je postavio film online, pa ga prekinuo na istom mestu? Možda je bežao pred rotacionim svetlom patrole koja dolazi da spreči pirateriju?

Dakle, na osnovu čega se bira ko je autor? Da li je kostim mogao nastati samo iz ideje kostimografa ili je gospođa šnajderka podjednako važna? Zašto je neko manje, a neko više važan kad je jasno da se zajedničko autorstvo ne može podeliti i zašto se svojata i prisvaja više nego što bi trebalo? Mislim da je važno postaviti pitanja, razmišljati o njima i tek onda odlučiti da li priznati višestruko autorstvo, da li ću film priznati kao isključivo rediteljsko i glumačko delo i da li ću priznanje i čestitke na premijeri uputiti i dreseru životinja ili njega na premijeri neće biti.

[1] http://vukajlija.com/odjavna-spica/172467

Katarina Dukanac

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s