Prvi zvanični LP Mimi Mercedez uhvatio me je na putovanju, te sam jedva čekao da se vratim i pažljivo ga odslušam. Već sam govorio o tome kako je EP, koji je izbacila nešto ranije ove godine, prvo ostvarenje posle dosta vremena koje sam celo odslusao, u dahu, pa je iščekivanje bilo utoliko veće.
2015. godina je, sada već nesumnjivo, godina Mimi Mercedez, kada je barem srpska rep scena u pitanju, mada je sasvim moguće da je ova devojka obeležila i celokupnu srpsku muzičku scenu u 2015. Već na samom početku godine, EP-jem “Napaljene Uličarke” pokazala je sav potencijal, nagovešten ranijim pesmama, i u potpunosti zavladala scenom. Ta vladavina se održala, što zahvaljujući povremenom izbacivanju spotova, rađenih uglavnom u saradnji sa drugim izvođačima, što zahvaljujući veoma siromašnoj ponudi na rep sceni generalno. Album “Našminkam Se I Pravim Haos” je tu vladavinu trebalo dodatno da učvrsti i pruži Mimi legitimitet koji samo studijsko izdanje može da pruži (onaj legitimitet koji Marlon Brutal nažalost još uvek nije dobio). Pa, da li je?
https://www.youtube.com/watch?v=PGP49QpLq2s
Rekao bih da u najvećoj meri jeste. Ne znam da li zbog same činjenice da je to Mimi ili zato što je zaista jednako kvalitetno kao EP, tek, i ovo izdanje sam uspeo da odslušam do kraja bez da mi bude dosadno u nekom trenutku. Kasnije sam odslušao još jednom, doduše ne redom, i mogu reći da je album uglavnom ispunio očekivanja. Kažem uglavnom jer me nije “oduvao” na prvo slušanje kao pomenuti EP, ali je Mimi i ovde na prepoznatljivom nivou kvaliteta (koji je od tog EP-ja možda samo jednom prilikom pao).
https://www.youtube.com/watch?v=3O-Q3-CkiJ4
Čini mi se da je izbor tema “kriv” za ovo za nijansu manje oduševljenje nego inače. Mimi i ovde govori gotovo isključivo o stvarima o kojima uvek govori, dakle, od bavljenja striptizom i pravljenja novca (“Pare unapred”, “Bakšiš”), preko erotodidaktike (“Ne stidi se”), do obračuna sa hejterima i objašnjavanja ko je (“Nemam snage”, “Mira Marković”, “Kleopatra”), što dovodi do toga da na albumu imamo 11 reprezenata. To ide u prilog onome što sam rekao, da je albumom verovatno htela samo da učvrsti svoju poziciju na sceni, kao i činjenici da je ovo njen prvi zvanični album, ali ipak stvara utisak već viđenog, naročito s obzirom na to da, iako nema album, ima već dosta objavljenih pesama po Youtube-u (mnogo više od, recimo, pomenutog Marlona Brutala, od koga je prilično kraće na sceni).
https://www.youtube.com/watch?v=lH2mObPzQPg
Obrada tema je, pak, u potpunosti ispunila očekivanja. Mimi je i ranije pokazala da je tehnički aspekt nešto čime vrlo vešto vlada, što se na albumu ponovo da videti. Poslednjih nekoliko objavljenih pesama je nagovestilo da Mimi ima problema sa flouom (u par pesama je upotrebljavala isti ili sličan flou), međutim, na albumu tih problema nema. Naprotiv, očekivao sam više klasičnog trepa, i muzički i ritmički, a dobio mnogo više brzih pesama (u stilu mog favorita sa EP-ja, “Ko će da mi zabrani”), što mi je jako prijalo. Naročito bih izdvojio u tom smislu pesmu “Prava dama”, jedan od potencijalnih hit singlova i kandidata za spot, pored “Kleopatre” (za koju spot već postoji) i “Mire Marković” (za koju je najavljen). Pomenuo bih još i, za Mimi karakterističan, specifičan, nestandardan izgovor pojedinih reči, zarad ritma i rime, što na nekim mestima pruža zanimljiv ugođaj.
https://www.youtube.com/watch?v=saVX_sGz9Pw
Gostovanja su takođe očekivana. Zastupljene su isključivo Bombe Devedesetih, koje su na svom nivou (znatno nižem od Mimi) ili blizu. Izdvojio bih Gudrijevo gostovanje u pesmi “Ne stidi se”, gde ga vidimo u nešto drugačijem, mirnijem i ne-histeričnom izdanju, što je znak da sazreva, kao i gostovanje Dakija BD (“Diafra Sakho”), koji je svojim katastrofalnim flouom, koji on izgleda nikad ne menja, uništio jednu veoma ambicioznu pesmu, u kojoj se kroz priču o problematičnom prvotimcu Vest Hema i senegalske reprezentacije spaja nasleđe postokolonijalne Afrike sa nasleđem engleskih navijača, što je referencijalni okvir čitavog koncepta Bombi Devedesetih, okvir koji je sam Daki (Darko Delić) utemeljio svojim autorskim tekstovima. Tim pre bi mu bilo bolje da se okane repovanja i u potpunosti se posveti pisanju. Činjenica je da ljudi uglavnom ne pamte kritičare i ideologe, ali mu to bar dobro ide.
https://www.youtube.com/watch?v=cdFphcOWWsI
Muzički deo albuma, za koji je, skoro u potpunosti, bio zadužen Zartikal, bitmejker Bombi Devedesetih i Mimin muzički pratilac od samih početaka, takođe je na očekivano viskokom nivou. Žarko je, da citiram jednog Youtube komentatora, “na visini zadatka na albumu”, čemu svedoči i činjenica da je jedini bit koji mi je na prvo slušanje bio malo manje dopadljiv od ostalih bit za pesmu “Mira Marković”, jedini koji on nije radio. Osveženje u muzičkom smislu je i dosta rejva na albumu, što se dalo naslutiti na osnovu zadnjih projekata Bombi Devedesetih, kao i njihovih koncerata, gde je rejv neizostavni deo aftera.
https://www.youtube.com/watch?v=n9WjxEjPK8k
Sve u svemu, dobili smo jedno izdanje gde Mimi jasno iscrtava referencijalnu mapu svog postojanja, što na srpskoj muzičkoj i rep sceni, što generalno u Srbiji i svetu. Brojnim (auto)aluzijama pozicionirala je svoje mesto na muzičkoj sceni Srbije između Stoje i Neška Kejdža, s jedne strane, i Bebi Dol, sa druge, pri tom ostajući na vrhu kada je srpski (t)rep u pitanju. Na njoj i drugim izvođačima je da pokažu koliko će se tu zadržati.
https://www.youtube.com/watch?v=1fu7HU9Ty-Y
Ivan Damnjanović
ШАХТ 