Buđenje / Književnost

Postiti moderno

PProbudio se jednog jutra postmoderni čovek i ništa mu se nije dogodilo.

Da li postmodernisti poste moderno? To je bilo pitanje. Mučilo ga je uvek, u svako doba, u džezvama, u bunarima, u topu. On je bio top.

On je bio čovek sa iskustvom postmoderne  i nije imao pojma kako sada da pristupi sebi. Sve su metode jalove. I sve je rečeno! Uostalom, čovek u fragmentima je mrtav čovek – iz fizioloških razloga.Sve je to slabo, isprano, izbledelo, zaostalo, posrnulo. Kako uopšte i da bude ubedljivo nakon iskustva postmoderne? A treba postiti moderno.

Impotencija, jalovost, poststrukturalizam. Тo je bio grafit. Nije ga napisao.

Čemu pisanje grafita? Čim su osmišljeni, već su se obezvredeli. Nesnosno je sve to. Post posta. Dete će mu se, bez obzira na pol, jer pol je konstrukt, zvati Post. Neće on imati dete, jer je šopenhauerovac. A i Marčelo tako predlaže u nekoj svojoj pesmi. Sarkazam forever! On sjajno govori engleski. Srpski je konstrukt. I nacija. Sve sami gospoda Konstrukti svuda oko njega! On je nije voleo!

Sve je to više lepo nego ružno i više dobro nego loše i ja ponekad u tome sasvim površno uživam, i to iskreno uživam, ali ja u stvari mrzim taj seks. Meni je to bezveze, posle iskustva postmoderne. A i postim. To je moderno. Izvini

Kako je samo uspevala da toliko reči strpa u esemes i koliki li su njeni telefonski računi i otkuda joj samo te pare da ih sve plati i odakle joj drskost da ga ovako odbije, kao da ne znamo, posle iskustva postmoderne, da one hoće to isto, svi sve znamo, otkrili smo žensku seksualnost, ovo je dvaesprvi vek, šta ona tu izigrava? Sigurno je lezbejka; mrzi seks, čuj, mrzi seks, još će ispasti da je on kriv i da nije dobar ljubavnik, kao da ta reč ljubavnik uopšte ima ikakvog smisla nakon iskustva postmoderne, kao, kam ooooon, i povrh svega da još ne stavi tačku posle izvini, pa to je prokleta rečenica, ako si mogla tolike reči da napišeš, stavi tu tačku, i stavi tačku i na mene eto, stavi je i na mene! On je nije voleo.

Ustaje čovek postmoderne i opipava svoj nepostojeći puls. Pokušava da zamisli neku živopisnu sliku i da je pretvori u reč. Sve je previše obično i šta ako smo sve već rekli, o moj bože šta ako smo sve već rekli, šta onda, šta ćemo onda, šta ćemo onda??? Mora da bude nešto novo i izuzetno. Originalnost bijond bijonda! To je negde čuo ispred nekog gej kluba ( a čemu uopšte taj naziv gej klub, to je etiketiranje, gej je konstrukt, i klub je konstrukt, mislim šta je uopšte klub, to je samo neki prostor u kom se pušta muzika; muzika – konstrukt, čemu nazivati neke tonove muzikom a neke ne, to je diskriminacija, i uz kašalj se može đuskati, kašalj je minimal ili kako se već zove ta ,,vrsta muzike“, i hoćemo li se ikada odupreti svojoj želji da sve raspoređujemo i klasifikujemo do sitnica, vrsta vrste podvrsta podvrste i podskup podskupa skupa; on će poludeti; ma dokle više sa tim ludilom, ko to ima pravo da nekog naziva ludim, normalnost je skup normi, forma, on je samo različit i on hoće da bude različit, a ovo je kraj i zatvoriću zagradu ) i te reči izgovorile su dve devojke sa jakim akcentom nekog dijalekta ali on ne zna sada kog tačno. Bitno je da je on taj izraz čuo; ili je to bila ona. Ako je i bila ona, nije važno: on je nije voleo.

Probudio se jednog jutra čovek postmoderne i rešio da se ne rodi. Uostalom, ja sam mu to više puta savetovala. Rekla sam: nemoj da se rađaš, to je bezveze, posle iskustva postmoderne.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s