Poezija

Bili smo srećni

Jednom davno živeli smo srećno na obronku planine ispod dva Sunca

jedno na nebu

i drugo u nama

Nisam bila sama

kao ni ti

Sećaš li se?

Ti kažeš umoran si

od života i smrti

Znam

svaki dan pomalo umremo

u sebi

i u drugima

Svaki dan

Kada ništa ne učinimo

čekajući drugog

Kada ništa ne sprečimo

čekajući boga

Kada ništa ne ispravimo

čekajući karmu

Zašto ćutiš?

Zašto čekaš?

Zašto moliš?

Zašto bežiš?

Zašto puštaš?

Hodao bi uspravno

ali ti je lakše da puziš

Kakva sloboda?

Čija sloboda?

Moja nije

niti tvoja

Slobodan da umreš

ali ne i da živiš

Onaj koji te uverava da si slobodan

čuvaj ga se

on te stavlja u lance

iako ih ne vidiš

Jednom si imao želju

ali nije bila tvoja

zbog nje si patio

budalo!

Leškarili smo

ispod krošnje drveta

Bilo je leto

ono rano

Počela je kiša

kapi su padale po nama

kao da su prolazile kroz naša tela

Smejali smo se

ipak smo ljudi

Živi smo!

Blagi povetarac

Nemirno lišće na drveću

Sunce posle kiše

na zalasku

Bare, odrazi, boje

Ustreptala priroda

Nisam bila sama

kao ni ti

Sećaš li se?

Bili smo srećni

ali nismo sami

niti sebični

Bićemo srećni

kada svi to budu mogli

Nemojmo čekati večnost

ovaj svet može biti dovoljno krasan

Energija je večna

stvaraju je naša dela

Posvećeno Teodori

Rade Končar Koturović

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s