Poezija

Najduža

to je taj dan kada si odlučio da dođeš sam
u san
zapravo je stvarnički
ispade moraš se
boriti
krvnički
uvek se pitaš čemu
uvek neko ima bolju šemu
uvek ti se nešto čini
usamljeniku
za sebe se brini
ne za nečiji boljitak
bolji od tebe
jer to su neke druge bede
i to su neke druge pruge
batali
igraj šuge
sam
jer takav je dan
srećan rođendan
to
biti sam
nije to neko moranje
to je tako
ne budi zaveden
niko ne kaže da je lako
ta samoća
ne mislim na onu sa tugom
već na ono prihvatanje
što nema veze
ni sa kakvim dugom
znaš
tako treba samo da se postoji
i da se broji
ne broji
i da se boji
nekim bojama
i da se igra
nekim voljama
i da se kreće
u nekim pokretima
okretima
jer rođenje je tu
uvek te čeka
ne na godinu dana
ne do sledećeg leta
već kad ga poželiš
i kad ga zoveš
i onda kad deliš
i kad odlučiš da se preseliš
ili ostaneš
odustaneš
pusustaneš
nečeg uvek ima
ako nemaš radijator
tu je klima
pa ako to neko čudo ima dve opcije
i smatra se da je bitno mudo
zamisli tek ljudsko delo
ne postoji to špansko selo
ne postoje nejasnoće
već se samo nešto
neće
ili hoće
ili ništa

Nana

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s