Film/Kritika

Da li vam ovaj košmar zvuči poznato?

Alarm zvoni.

Isključujem ga.

Odlazim u kupatilo da se olakšam,

perem ruke

umijem

i operem zube.

Perem ruke.

Zatim u kuhinju da spremim sebi doručak. Nešto dovoljno snažno, ali i jednako zdravo, jer, doručak je najvažniji obrok.

Perem ruke.

Odeću sam već ispeglao veče pre, pa ćemo to preskočiti. Oblačim se.

Pijem vodu da ne bih bio žedan kada izađem iz stana.

Obuvam se.

Perem ruke.

Tek sam dobio posao i još nisam skupio za kola, pa se vozim prevozom.

Ljudi se guraju jer nikada nemaju dovoljno mesta, ali to je u redu.

Nasmejem se i već mi bude lakše.

Stižem na posao dvadeset i tri minuta ranije.

Perem ruke.

Kolege obično nisu raspoložene za razgovor od rana jutra, ali to je u redu. Napolju je ionako još uvek mrak.

Nasmejem se i problem je rešen.

Kada telefoni krenu da zvone čim otvore linije, čujem kolege oko sebe kako psuju i uzdišu.

Nasmejem se ne samo jer mi bude lakše nego zato što tako onda zvučim prijatnije. Tako su nam rekli.

Na pauzi odlazim do toaleta.

Perem ruke.

Telefoni baš dosta zvone, ali ume da bude i gore. Na pola radnog vremena shvatam da ćemo opet ostati prekovremeno jer niko nije stigao da završi svoje obaveze.

Odlazim na još jednu pauzu kada je moja smena već zvanično završena.

Perem ruke.

Vraćam se na svoje mesto, nasmešim se i nastavljam da radim.

Izlazim sa posla i ponovo je mrak.

Vraćam se na kratko jer sam zaboravio nešto.

Perem ruke.

Odlazim u teretanu i tamo srećem kolege sa posla.

Presvlačim se.

Obuvam.

Perem ruke.

Malo kao vežbam.

Presvlačim se.

Obuvam.

Perem ruke.

Odlazim na piće i klopu sa kolegama posle teretane.

Uglavnom pričamo o poslu.

Najviše, doduše, volim četvrtak jer teretana ne radi sredom.

Onda u četvrtak na piću pričamo o filmu koji smo gledali na televiziji u sredu.

Perem ruke.

Stižem kući.

Perem ruke.

Peglam odeću za sutradan.

Shvatam da ceo dan nisam pogledao telefon.

Pet poruka od starih prijatelja. Svi žele da se vidimo, ali ja nisam stigao danas. Ni juče. Ni sutra.

Smešim se, sve je u redu.

Perem ruke.

Ležim na krevetu i čekam.

Sutra je novi dan.

Sutra opet sve isto.

Dajana Ho

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s