Buđenje / Pozorište / Umetnost

Ruvenzori- nužna predstava današnjice

U svetlu skorašnje izjave upravnika Narodnog pozorišta Dejana Savića, da je predstava prekinuta kako ne bi rizikovali povredu nekog umetnika zbog nekolicine ljudi koji su se zadesili u gledalištu, sasvim je jasno da je profesionalno pozorište, usled proračuna isplativosti, otišlo toliko daleko od umetnosti da je amaterizam, prošavši put od rekreativne aktivnosti, preko centra za kaljenje mladih i ventila za sve pravnike, lekare, inžinjere.. pa i tendenciozne funkcije koja služi da upravo profesionalnom teatru pruži identitet prave umetnosti preko identifikovanja “ne-prave“ umetnosti – amaterizma, došao do suprotnog kraja ove medalje. Amaterizam je postao jedina umetnost koja je danas moguća. Ovu tvrdnju je dodatno učvrstilo obnavljanje predstave „Ruvenzori“ u najstarijem Akademskom pozorištu na svetu „Branko Krsmanović“, popularnom „Krsmancu“.

Ruvenzori je delo koje je 1929. godine napisao Bela Hamvaš (1897-1968), mađarski pisac i filozof. Iako je Hamvaš bio prvenstveno mislilac koji je spajao zapadnu i istočnu tradiciju, bavio se metafizikom i bio pod velikim uticajem Karla Jaspersa, „Ruvenzori“ je suštinski političko delo u kome je možda najbolje skicirana dinamika vlasti i neodoljivost njene moći.

Bela Hamvas

Представа почиње најавом производа који решава све проблеме из разлога што ОН може све. Рувензори је магично средство које чисти, пере, пегла, усисава, уклања мрље… На сцену ступају глумци који уз Орфову познату кантату забринуто али самоуверено изговарају речи као да решавају проблем од суштинског значаја за друштво.

Ruvenzori se ukazuje kao stranka, vlast ili sama ideologija. Kada vidimo da Ruvenzori kontroliše sve (od proizvoda na tržištu do odeće koju građani nose) stičemo utisak da se radi o nekoj vrsti totalitarne vlasti. Iako sve funkcioniše kako treba dolazi do problema kada „Jovi mlinaru“ padne genijalna ideja na pamet da proda svoj izmet. Međutim, država hapsi Jovu i na sudu dokazuje da je izmet, jednom izašavši iz Jove dospeo u vlasništvo države. Izmet predstavlja metaforu za truljenje sistema ili vlasti koja se toliko osili da se na pojavnom nivou njena korupcija, afere i spletke više ne mogu sakriti. Dolazi do raskrinkavanja Ruvenzorija i firme koja prodaje izmet za državu gde su u upravnom odboru identični ljudi kao u upravnom odboru Ruvenzorija.

Kada na sudu dokažu da ova dva upravna odbora nemaju ništa zajedno, količina manipulacije dostiže nivo apsurda gde glumci završavaju u ludačkim košuljama. Dešava se prelom. Osniva se Arko (Anti-Ruvenzorski komitet) koji možemo shvatiti kao opoziciju vlasti ili kao projekat tog istog Ruvenzorija da makijavelistički smiri narod kako bi na duže staze ostvario bolji rezultat. Nastupa borba Ruvenzorija i Arka.

parlament

Pobedu odnosi Arko ali tek kada iz inostranstva stigne analiza eksperata da je Ruvenzori štetan i opasan po društvo.

Dodir umetnosti i realnosti u kontekstu naših prostora je više nego očigledan. Nije nam strano uplitanje inostranih eksperata i njihova stručna ekspertiza po brojnim pitanjima pa i onim iz 2000. godine kada je pojam demokratije proklamovan kao “proizvod“ koji moramo da “uvezemo“. Naš Ruvenzori tada je bio nazadan dok je Arko značio progres i nešto potpuno drugačije i vrednije.

5 oktobar

Kada u predstavi Arko odlučuje o koracima koje će preuzeti sad kad je na vlasti, članovi vlade zaključuju da ima novca za sve sem obrtnog kapitala. Eho zapisničarke koja na pominjanje termina “kapital“ naglašava “tal“ jasno govori o čemu se zapravo radi kada moć postane aktuelna. Članovi vlade dolaze na ideju da postupaju kao nekadašnji Ruvenzori ali je to nedopustivo jer je taj isti Ruvenzori hranio građane fekalijama. Međutim, Arko je sada novo ime, ime u koje svi veruju. Arko je zapravo magično sredstvo koje čisti, pere, pegla, usisava, uklanja mrlje… Međutim, šta Arko onda razlikuje od Ruvenzorija? Pa to što je on spreman da potplati opoziciju i tako postupi kao vlast koja je racionalna i koja misli na svoj narod.

Poslednja scena predstavlja otkrivanje prve scene jer na povik premijera: “Svi na radna mesta“ članovi vlade počinju da izvode striptiz uz Karminu Buranu sa početka predstave i pokazuju nam šta su zapravo radili članovi Ruvenzorija (na početku) onako ozbiljno zamišljeni kada su izgledali kao da rešavaju sve probleme ovog sveta.

vlada

Ima dosta smešnog i nažalost tragičnog u ovoj predstavi što nas upravo primorava da preispitamo stvarnost i da u brehtovskom smislu počnemo da se smejemo liku na sceni koji plače i plačemo nad sudbinom lika koji se smeje. Možda je najveća ironija što je Ruvenzori toliko aktuelna predstava u Srbiji da je publika neće doživeti kao nešto što vrši derealizaciju i izmeštanje iz sveta zbilje. Ukoliko je to slučaj, pozdravljam pokušaj kolektiva Krsmanac da ovom predstavom vrati umetnost u realniju sferu, koja svojom sadržinom vraća gledaoca u surovu realnost osvešćenog i spremnog za borbu protiv svakog istrulelog sistema.

Predstava je nastala po tekstu koji je napisao pomenuti Bela Hamvaš. Preveo je Sava Babić. Režija: Vladimir Cvejić. Igraju: Nenad Sparić, Isidora Jevtović, Jovana Vulin. Vuk Vuković i Sonja Sudimac.

Dušan Arsovski

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s