Film

Pogled tišine

Nakon neverovatnog i potresnog ostvarenja “Čin Ubistva”, kojim je skrenuo pažnju svetske javnosti na masovno pogubljenje komunista u Indoneziji šezdesetih godina prošlog veka, reditelj Džošua Openhajmer u svom najnovijem dokumentarcu “Pogled Tišine” nastavlja u hrabrom maniru tamo gde je stao kod prethodnog remek-dela.

“Prošlost je Prošlost” jeste refren koji se bolno provlači kroz “Pogled Tišine” nebrojano puta, kako od strane onih koji su ponosno odgovorni za klanje pola miliona navodnih komunista u Indoneziji sredinom šezdesetih, tako i od onih koji su preživeli genocid. Openhajmer se fokusira na jednoj individui, optičaru Adiju, čiji je stariji brat bio među onima koji su brutalno ubijeni kod reke Zmija, pre nego što se Adi bio rodio. Adijev brat je bio samo jedan od mnogih žrtava odreda smrti, koji su pod plaštom borbe protiv komunizma, ciljali svakoga za koga su mislili da se suprostavlja vojnom režimu koji je došao na vlast putem državnog udara.

Reditelj Džošua uspeva da nagovori neke od ubica koje je upoznao tokom snimanja prethodnog filma, da pred kamerom verodostojno odglume svoje učestvovanje u ovim najbrutalnijim zločinima. U snimku koji Adi gleda u tišini, a u kojem krvnici pričaju kako su masakrirali njegovog brata na samom mestu zločina kod reke Zmija, Openhajmer baca oštar kontrast između Adija i perspektive ubica. Fiksirajući kameru na njihovim licima i, još prodornije, na tišini, Džošua nam otkriva zastrašujuću napetost koja naprosto guta čitavu zemlju u celini.

Prisiljen da živi u zemlji u kojoj ubice još uvek vladaju i mirno hodaju bez ikakve griže savesti, Adi se odlučuje na herojski i sulud poduhvat, suprostavljajući se krvnicima koji su mučki ubili njegovog brata. Koristeći znanje optičara u svom selu, Adi posećuje ubice njegovog brata, navodno da bi vršio očne preglede. Suočavajući se sa krvnicima “oči u oči”, Adi pokušava da u duboko humanom naporu pomogne ubicama da jasnije sagledaju posledice svojih stravičnih zlodela i udružene okrutnosti. Svaki put, on sedi sa njima licem u lice sa naizgled nemogućom uzdržanošću, gledajući kako ubice njegovog brata hladnokrvno odbacuju njegovu molbu za prihvatanje odgovornosti i najmanje pokajanje.

“Rana se zacelila”, neki od krvnika insistiraju, dok drugi tvrde da “nije na nama da kaznimo”, ostavljajući tu kaznu i breme odgovornosti u rukama neke veće sile. Čak i kada njegov ujak shvata svoje saučesništvo u zločinima kao zatvorski čuvar, čak i kada više ljudi pred kamerom  govore da su morali da piju krv svojih žrtava kao jedini način da bi ludilo držali na odstojanju- svi oni odbijaju da se suprostave vladi koja i dalje vlada zemljom tim strašljivim mentalitetom.

Kada ne ispituje ove bezočne psihopate, Adi razgovara sa njegovom 100-godišnjom majkom, koja još uvek tuguje zbog njenog zaklanog prvog sina, i njegovim nemoćnim, gluvim i nakaznim ocem, koji jedva može da komunicira. U ovim posetama, “Pogled Tišine” naglašava duboke ožiljke koje je genocid ostavio na preživele, ukazujući eksplicitno na način na koji sećanje služi kao izvor i bede i prosvetljenja. Takođe, Openhajmerov film stoji kao neophodna protivteža decenijumskim pokušajima vojnog režima da sakriju najstravičnija masovna ubistva koja su se dogodila u prošlom veku.

Krajnja superiornost filma “Pogled Tišine” u odnosu na svog prethodnika potiče od više disciplinovanog fokusa na jednoj porodici i humanom pozivu jedne individue da se saoseća sa žrtvama, što dokazuje po difoltu da je više srceparajuće, nego tražeći od gledaoca da saoseća sa hvalisavim ubicama. Posmatramo Adija kako pita jednog za drugim zašto su uradili to što su uradili, i taman kada se čini da su mu konačno ponuđene tri male reči za kojima većina žudi da čuje, rečenica se iscrpi u kakofoniji protesta od članova sledeće generacije.

Kao jedan od najstrašnijih i najsmelijih dokumentaraca ikada realizovanih, “Pogled Tišine” je fascinantna i potresna priča o jednom pojedincu koji zuri više puta u ambis, i samo čeka da ustukne. Openhajmerovo jedinstveno ostvarenje treba da stoji kao vitalno dostignuće u analima dokumentarnog filma.

Andrija B.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s