Film/Kritika / Intervju

Stvar postaje ozbiljna

Razgovor sa pijanistom Leom Borisavljevićem

Leo Borisavljević je jedan od onih stvarno retkih ljudi koji su kadri da svojom posvećenošću, specifičnom mešavinom discipline i zanesenjaštva, inspirišu sve oko sebe. Isticati njegovu darovitost bilo bi suvišno – talenata uvek ima, ali nisu svi uvek spremni da svoj talenat isprate i izdrže. Autorka ovog teksta prvo je upoznala Lea kao pijanistu, tek posle kao čoveka. Imaćete priliku da ga i vi kao muzičara upoznate u četvrtak, 21.maja, u galeriji SANU, gde će u 18 časova održati solistički koncert.

https://www.facebook.com/events/443590935819940/

Ponešto o čoveku za klavirom možete saznati iz razgovora koji sledi.

I.P.: Čime te je klavir privukao? Je li to bila ljubav na prvo sviranje?

L.B.: Prvi put sam video klavir kada sam imao 3 godine.To je bio veliki koncertni klavir u jednom hotelu u Grčkoj. Bilo je fascinantno da taj lepi veliki predmet pod mojim rukama proizvodi “živ” zvuk i to još prijatan. Moj otac je to moje prvo “sviranje” snimio kamerom. Ipak, trebalo je od tada dosta vremena da ja stvarno stignem do klavira. Taj put je išao preko raštimovanog pijanina u osnovnoj školi kada sam se radovao časovima muzičkog samo zato što sam po njihovom završetku imao priliku da izmolim od nastavnika muzičkog da me ostavi u njegovom kabinetu da sviram umesto da sa ostalima odjurim na odmor, zatim preko jedne igračke na kojoj se moglo ponešto odsvirati, pa konačno do kupovine sintisajzera za rođendan. Kad su moji skapirali da ta stvar postaje ozbiljna, ja sam već imao 12 godina i tek tad počinju moji prvi časovi klavira, vanredno i ubrzano školovanje i posle godinu i po dana konačno postajem redovan đak 6. razreda muzičke škole zajedno sa svojim vršnjacima. Sad sam tu gde sam.

I.P.: Kaži nam nešto više o svom doživljaju muzičke umetnosti i njenih izražajnih mogućnosti. Čime se, za tebe, muzika izdvaja od ostaih umetnosti?

L.B.: Svaka umetnost nosi univerzalna značenja, ali se razlikuju sredstva kojima se umetnik služi kako bi ih ostvario. Ja sam oduvek voleo da slušam muziku. Nisam pevao jer nisam mogao da kontrolišem glas na zadovoljavajući način, ali sam otkrio da sviranjem mogu da postignem to što želim da čujem. Klasična muzika mi se odmah dopala.Što se više sluša, to se više otkriva njena lepota. Iako je muzika najapstraktnija od svih umetnosti oseća je svako ljudsko biće. Ona je sastavni deo ljudskog života na svim nivoima civilizacije. Ritam je sastavni deo prirode, kao i samog ljudskog bića.

I.P.: Šta je, po tvom mišljenju, u interpretaciji najvažnije?

L.B.: Kada je u pitanju interpretacija muzike koju je neko drugi komponovao, moglo bi se pomisliti da tu nema mesta za umetnost i neko lično izražavanje. Note koje je kompozitor napisao mi zovemo tekstom. Tu se može uspostaviti analogija sa dramskim tekstom, koji, kao i muzički mora da se poštuje, a opet rediteljske i glumačke interpretacije istog teksta imaju bezbroj mogućnosti i mogu se veoma razlikovati. Mnogi kompozitori ne pišu nikakva uputstva o načinu sviranja ( Bah, na primer), neki daju više uputstava, ali svaki pijanista daće tom tekstu neki svoj pečat. Promišljaće tu muziku na svoj način, proizvešće određenu boju zvuka, uneće sopstvenu emociju i energiju, karakteristike svoje ličnosti kojih ne mora čak uvek ni da bude svestan. Najvažnije je da sa svim tim dopre do slušalaca, da taj doživljaj postane zajednički i oni onda postaju jedno biće. Pošto je koncert živa umetnost, svaka interpretacija je jedinstvena i neponovljiva i nosi dozu iznenađenja i nepredvidivosti.

I.P.: Poznato je da je za ozbiljno bavljenje muzikom potrebno mnogo vežbe, ulaganja i odricanja, discipline…Kako se ti snalaziš u svemu tome? Koja je ,,tajna” dobrog pijaniste, osim talenta?

L.B: Za ozbiljno bavljenje muzikom talenat je samo neophodan uslov. Potrebno je mnogo rada, svakodnevne vežbe, samodiscipline…Nije lako kad napolju sija sunce, izašao bi, ali nastavljaš da sediš za klavirom. Naravno, radiš ono što voliš i to je velika prednost. Motiv? Osećaj koji imaš dok sviraš u nekoj dobroj sali na dobrom klaviru za publiku čije prisustvo osećaš i onda…aplauz i onako iscrpljen i srećan znaš da se tvoj višemesečni trud isplatio. To se teško može opisati.

Biografija:

LEO BORISAVLjEVIĆ je rođen 1993. u Beogradu i student je treće godine klavira na Fakultetu muzičke umetnosti u klasi prof. Vladimira Miloševića. Klavir je počeo da uči sa 12 godina kod prof. Emilije Gerasimović, a zatim nastavio u klasi prof. Olge Bauer gde je završio srednju muzičku školu. Osvojio je brojne nagrade na domaćim i međunarodnim takmičenjima, kao što su prve nagrade na Međunarodnom takmičenju mladih pijanista u Šapcu 2007. i 2009, na Promenadi klavirskih talenata u Beogradu (2007, 2008. i 2009), Banjalučkom bijenalu 2008, Takmičenju mladih pijanista “Dr Vojislav Vučković” u Beogradu 2009, Republičkom takmičenju učenika muzičkih i baletskih škola Srbije 2009. (kao solista) i 2010. ( u kategoriji klavirskih dua), “Šopen festu” u Beogradu 2013, Međunarodnom pijanističkom takmičenju u Smederevu 2015, kao i na Festivalu slovenske muzike u Beogradu 2015. Dobitnik je druge nagrade na Međunarodnom pijanističkom takmičenju u Goriciji (Italija) 2008, treće na Međunarodnom takmičenju “Petar Konjović” u Beogradu 2010, kao i na Međunarodnom takmičenju mladih pijanista “Zlatko Grgošević” u Zagrebu 2010. Na 8. smotri muzičkih talenata u Sremskim Karlovcima 2011. proglašen je od strane Udruženja muzičkih pedagoga Srbije posebnim talentom sa preporukom za dalje praćenje u razvoju. Nastupao je u sali Beogradske filharmonije, Zadužbini Ilije Kolarca i mnogim drugim salama u Beogradu i širom Srbije, u Banja Luci i Bjeljini, kao i u radio i TV emisijama. Održao je 6 solističkih koncerata u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti. U januaru 2015. u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine izveo je Šopenov Klavirski koncert u e-molu sa gudačkim kvartetom VAE SOLI. Učestvovao je na majstorskim kursevima klavira Sijavuša Gadžijeva, Nevene Popović, Sofije Guljak i Rustema Sajtkulova.

Ako vas biografija i rečiti odgovori mladog pijaniste još nisu ubedili da u četvrtak dođete u galeriju SANU, pogledajte kako je bilo na prošlom koncertu:

I.Plaović

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s