Film/Kritika

Jesam na ovom svetu, ali ne od ovoga sveta

‘Na pitanje o nebu, odgovori konopcem’

Persijska poslovica

98f13708210194c475687be6106a3b84_1422014721

Čuo sam jednu priču…

Mula Nasredin je prevozio jednog učenjaka preko burne vode. Kada je rekao nešto što gramatički nije bilo potpuno ispravno, učenjak ga je pitao:

  • Zar nikada niste studirali gramatiku?
  • Zašto?
  • Pa, onda je pola vašeg života protraćeno.

Nekoliko minuta kasnije Nasredin se okrenu prema svom putniku:

  • Da li ste ikada naučili da plivate?
  • Ne, zašto?
  • Pa, onda je ceo vaš život protraćen, jer mi tonemo.

Mula Nasredin je sufi. Sufiji su praktični ljudi. Za njih je važna poruka, a ne ličnost. Do istine se ne dolazi razumom, istina se mora živeti. Sufizam nije filozofski sistem, metafizičko učenje ili doktrina o stvarnosti. To je susret sa golom stvarnošću. Istina se ne može pripovedati, jer je sveobuhvatna. Istina se ne može učiti, ali se može naučiti. Ona je uvek ovde-sada. Samo istina jeste.

Postoje drugi putevi približavanja istini, osim uobičajenih misaonih struktura. Ono što nam se čini kao suviše udaljeno ili mistično, često je mnogo bliže nego što mislimo. Ono je upravo ovde-sada, ono je u nama. Upravo to je suština sufijskog učenja. Sufizam nije vezan za prošlost, tradiciju i kanone. Sufi živi u sadašnjosti i umire za prošlost. Ne zanima ga šta ostali ljudi misle o njemu. Radnje sufija čoveku neretko deluju kao pravo ludilo. Sufi ne podučava rečima, već deluje svojim bićem i postojanjem. Mistika sufija je nerazdvojivo povezana sa njegovim celokupnim bivstvovanjem. Ona je poput prometejske vatre koja gori njegovim vascelim bićem.

U srcu sufizma jeste praktično delovanje. Sufijska praksa nije zasnovana na ponavljanju i logici. Takvi sistemi uslovljavaju čovekovu svest i ne dovode stvarno do ostvarenja. Preko suptilnih alegorija, parabola i simbola, sufiji ruše ogroman zid izgrađen od reči, teorija, i filosofija, zid koji stoji između nas i postojanja. Postojanje jednostavno jeste, a um je zid zbog kojeg nismo u stanju da prodremo u stvarnost. Um boji stvarnost, i daje joj tumačenje i oblik koji ne postoji. Za sufija stvarnost je samo jedna, stvarnost je celina. Sve podele pripadaju umu. Sufi živi u neposrednoj bliskosti sa postojanjem. Njegova muzika je simfonija tišine. Njegovo srce pulsira u ritmu života.

Izoštrena sposobnost opažanja koju sufi postiže jeste nešto poput šestog čula ili “trećeg oka”, koje mu omogućava da vidi stvari koje su za ostale ljude neuočljive. Sufi ne može svoje radnje i dela da objasni tako da svi razumeju. Držeći zarobljenim čovekovu svest, mehanizam racionalizacije je najveca prepreka za produbljivanje percepcije.

Sufi priča je nalik na breskvu. Čovek može da bude emocionalno dirnut njenom spoljašnjošću, da se raduje njenoj lepoti i obliku. Međutim, breskvu možemo i da pojedemo i osetimo užitak…možemo da polomimo košticu i u njoj nađemo predivno seme. To je skrivena dubina.

Sufiji su ekstatični nomadi srca koji žive na sasvim običan način. Oni jedu kad su gladni i spavaju kad su umorni. Mogu biti drvoseče, mesari, obućari, krojači – sufiji uvek rade rukama. Tako se glava stišava, a um ostaje prazan. Samo onda kada se um potpuno isprazni i postane kao čisto ogledalo, možemo da spoznamo stvarnost. Ovo je osnovna poruka sufija.

Mula Nasredin je ogledalo u kojem vidimo sebe. Što duže gledamo u njega, jasnije vidimo sliku stvarnosti. U tom najčistijem ogledalu u koje gleda sufi, ogleda se ceo kosmos.

Andrija B.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s