Film/Kritika / Umetnost

Note & neuroni u traženju zajedničkog refrena

“Muzika je otkriće veće od sve mudrosti i filozofije.”

Betoven

notes_neurons_in_search_of_the_common_chorus

Da li je naš odgovor na muziku genetski ili kulturološki određen? Da li je reakcija na ritam i melodiju univerzalna ili pod uticajem okruženja?

Muzika je verovatno najuniverzalniji jezik koji se ne mora uvek razumeti da bi se u njemu uživalo. Ona oblikuje toliko svakodnevnih životnih iskustava. Epski film bez zvučne trake bio bi monoton, a žurka bez muzike bila bi nezamisliva. S naučne strane, muzika je pokazala da utiče na bilo šta od naše budnosti i relaksacije do našeg pamćenja za naše fizičko i emotivno blagostanje.

Muzika može da nas preseli u neslućene visine ili dubine osećanja. Može da nas podseti na prvu ljubav, da nas natera da plešemo u njenom ritmu, ili da nas podigne iz depresije kada ništa drugo ne može. Ali moć muzike ide mnogo dalje. U stvari, muzika zauzima više područja našeg mozga nego jezik. Ona aktivira neurone u više regija mozga od bilo čega drugog što naučnici znaju. Na nivou emocija, mi znamo koja vrsta muzike nailazi na odjek kod nas. Kroz muziku smo sposobni da komuniciramo na emotivan način na koji reči same jednostavno ne mogu.

https://www.youtube.com/watch?v=ne6tB2KiZuk

Muzički umetnik i vokalni virtuoz Bobby McFerrin ruši kulturne i jezičke barijere i na fascinantan način ilustruje interakciju muzičkih nota sa mozgom i našim emocijama.

Ono što McFerrin radi nije izvođenje na sceni, već spontani akt. Bobby demonstrira kako pentatonic skala (u muzici) deluje – bez reči. On poziva publiku da aktivno učestvuje i za kratko vreme bude njegov hor u pozadini. Učeći publiku nekoliko nota pentatonic lestvice, Bobby nam pokazuje kako je mozak zapanjujuće u stanju da nadje dodatne note ove skale, univerzalne za ceo svet.

Bez reči, ovaj genijalni umetnik koristi prednost osnovnog muzičkog koda ugrađenog u svima, da izvodi muziku sa publikom kao glas. To samo pokazuje kako ljudska vrsta deli zajedničku osetljivost na muziku i na taj način prevazilazi jezičke i kulturne barijere. Kroz muziku svi smo povezani.

Možda i najvažniji momenat dešava se na samom kraju snimka kada Bobby kaže: “Bez obzira gde idem, svaka publika to razume”.

Bez obzira na kojoj je sceni i strani sveta, bez obzira na koju grupu ljudi Bobby nailazi, svi mogu da ga prate kroz pentatonic skalu, dok skačući na sceni demonstrira note. Postoji nešto tako muzički prirodno u nama, nešto što naš mozak razume a što je možda naše telo u međuvremenu privremeno zaboravilo.

Međutim, kada trenutak predstavlja sebe, muzika će uvek uzvratiti.

Pogledajte ovaj očaravajući snimak i uverite se sami.

Andrija B.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s