Film/Kritika

Luk(suz) nije za svakoga

Nije za svakoga. Reče nam Beogradska filharmonija. Na reklamnoj slici sezone 2015/2016. jasno vidimo partituru sa notama, obrađenu u sepiji, na žućkastom papiru, kako bi se pokazalo da je kompozicija starija, i prema tome kvalitetna. Preko nje, umesto dirigentskog štapića, stoji praziluk. U dnu stoji natpis “Nije za svakoga“.

11083858_10153108459879647_2838941733625927620_n

Pošto mi je u glavi trenutno bujica koja preti da se ispolji kroz ne baš pristojni vokabular i da sve po spisku i kvaziumetnicima i wannabe intelektualcima, i s obzirom na činjenicu da bih tako verovatno bila okarakterisana kao prazilukašica, krenuću redom, po delovima reklamnog postera. Za početak mi nije jasno- šta to nije za svakoga? Da li praziluk od naredne sezone poskupljuje pa neći moći svako da ga priušti? Ili je možda zabranjeno posetiocima božanske Filharmonije da jedu luk pre nego što kroče u ovu presvetu instituciju? Da li veličanstveni umetnici Beogradske Filharmonije padaju u nesvest kada osete ovaj nepristojan miris (izvinjavam se na eufemizmu, ne smem da koristim reč ”smrad“ u istoj rečenici u kojoj je Beogradska filharmonija) u svojim nozdrvama? Ili se to Filharmonija brine za svoj inventar, jer supstance koje ostanu u organizmu posle konzumiranja praziluka mogu ozbiljno da ugroze duvačke instrumente?

S druge strane, moguće je da i Beogradska filharmonija nije za svakoga, a možda baš za one koji jedu praziluk. Ili oni koje ga gaje, a kojima je svakodnevna briga da li će ih zadesiti neka, već svakodnevna, prirodna nepogoda i uništiti sav zasađeni praziluk i ostalo (manje seljačko) povrće. Naravno da za njih nije Filharmonija, ali ne jer je nisu vredni, nego jer, baveći se prazilukom (koji vi, presveti muzičari, posle jedete), nemaju ni para ni vremena da dođu ni do Beograda, a kamo li do njegove filharmonije. I niste im potrebni vi da im to kažete. Osim toga, i oni su ti koji plaćaju vaše mesto u Filharmoniji, pa bi mogli da učinite nešto da nekad u život istu mogu i da posete, a ne da ih ponižavate zato što im šepurenje u pingvin odelima u VIP redovima nije smisao života.

Međutim, poznajući stil i ekscentričnost reklamiranja Beogradske filharmonije zaključujem da se praziluk nije odnosio na seljane, već na gradske seljake (čiju povezanost sa prazilukom i dalje ne uviđam). Ironiju na stranu, kristalno mi je jasno kakav stav ima Beogradska filharmonija prema “pinkovcima”, komercijalizaciji i senzacionalizmu, koji je iz srpske svakodnevnice prerastao u način živjenja i razmišljanja (ako ovako nešto kod nas i dalje postoji). Ona je to jasno pokazala raznim reklamnim kampanjama od Kineščića koji nam stavlja do znanja da kupovinom karata za koncerte Beogradske filharmonije dobijamo ništa drugo nego karte za koncerte Beogradske filharmonije (https://www.youtube.com/watch?v=mk1IDj2ZiNM) do provokativnog nastupa u Silikonskoj dolini, posle kog je usledio natpis: “Hvala što ne dolazite.“ (https://www.youtube.com/watch?v=ltAItgK3O98). Kada je reč o ovom nastupu, koji je označio početak sezone 2012. godine, pomislila sam kako je to bio interesantan način promovisanja, jer je Filharmonija izašla na ulicu, među svet i kao u ogledalu pokazala ljudima šta je to čime se oni (ne) bave. Tako sam mislila jer je meni zapalo za oko ono “ne dolazite“, shvativši ga kao ironiju. Međutim, sada shvatam da je akcenat bio na onom “Hvala“ i da ni najmanje nije bio ironičan, već krajnje iskren. Beogradska filharmonija se najiskrenije zahvalila “silikoncima“ što oni ne posećuju njihove koncerte, jer im takva publika nije ni potrebna. Namera ovog poteza Filharmonije je ista kao i namera luk(suznog) plakata- čvrsto se ograditi od bilo čega što nije elita, bilo da su tu seljani, seljaci ili silikonci. Marketinški tim je razmišljao na zaista dobar način: „Ako jedna ista elita posećuje naše koncerte iz sezone u sezonu, zašto ne bismo sve ostale nazvali seljacima? Kad naše publika shvati da su oni elita, a svi koji to nisu- seljaci, sve će dati da još čvršće budu njen deo. Između ostalog- i svoje elitističke novčanice, što nam i jeste cilj.“

Ono što najviše pogađa u celom plakatu i priči jeste natpis. Nije za svakoga. Izgleda da je i umetnost, poslednja oaza smisla u ovoj zemlji, kontanimirana opštim načelom srpskog mentaliteta, oličenog u ovom natpisu. I ne samo ovde, svi problemi na ovoj našoj jadnoj planeti počinje upravo od tog natpisa- “Nije za svakoga“. A ta nalepnica se potom lepi na obrazovanje, na radna mesta, na pravdu, novac, mir, slobodu govora, život, a u Srbiji i ljubav. Sad, izgleda i umetnost.

Nije za svakoga. Pošto smo već zaključili da jeste za intelektualnu manjinu sa prefinjenom čulom sluha, i iscrpnim umetničkim i širim obrazovanjem do kog mi smrtnici nikad ne možemo dopreti, moje pitanje je- A za koga nije? Očigledno je da nije za sve ostale. Među njima i za onoga koji, iz ko zna kog razloga, nije imao prilike da se sa ovakvom vrstom muzike susretne. A možda bi hteo. Možda ga zanima i verovatno bi mu se svidelo. A možda samo nije imao prilike, možda ni ne naslućuje do kojih sve dubina i slojeva umetnost može da dopre, a bio bi srećan kad bi do njih došao. E, upravo njim treba da se bavite. Umesto što ste se uvukli u svoj svoj uzvišeni, elitistički, kvaziintelektualni vakuum, sebično izvodeći svoje kompozicije između sebe, bolje je da ste predstavili svoju umetnost onom “za koga ona nije“. Sigurno bi je bar neko razumeo. Lako je pljuvati po seljacima. Teško je promeniti ih na bolje.

Toliko slušamo o umiranju kulture, o neposećenosti pozorišta i sistematskom uništavanju umetnosti. Najtužnije je od svega što će sutra taj isti Tasovac da kritikuje mediokritetsku masu kojima zanimanja dopiru samo do Stoje i Stanije. Naravno da je tako, to je ono što im je dostupno gde god da se okrenu. A Beogradska filharmonija ipak nije za svakoga.

Da se razumemo, sve gore navedeno ne odnosi se na rad i kvalitet Filharmonije. Odnosi se na reklamni plakat i kampanju koja stoji ispred njega. Okej, davno smo već shvatili smo da ne volite silikonce i seljake i da vam oni ne trebaju. Ali ako je jedini način da predstavite klasičnu muziku kao muziku koja je suprotna pinkovoj, najbolje je da se kao institucija samouništite.

Pred to samouništenje citiraću deo teksta lista “Nedeljnika“ (http://nedeljnik.co.rs/sr/2015/03/19/tema-broja/nije-za-svakoga), čija je glavna tema broja upravo Beogradska filharmonija i elita, čiji su upravo njeni članovi reprezentativni uzorak:

„…taktovi muzičara Beogradske filharmonije…daju sve od sebe da se zemlja ne pretvori u salu (koja se raspada) s početka teksta. Koji uzdrmaju žabokrečinu, bilo koncertima ispunjenim do poslednjeg mesta, bilo turnejom po Sjedinjenim Američkim Državama…”

Nije mi jasno kako se deljenjem na intelektualce i prazilukaše daje sve od sebe da se zemlja promeni na bolje. Mada, moguće je da je oni pod zemljom podrazumeavju samo svoju binu, i eventualno njenu stalnu publiku. Što se turneje tiče- svaka čast, mada je, po meni, mnogo veći uspeh probuditi umetnost u toj ”žabokrečini”, nego održati pet turneja po Americi.

Daleko od toga da msilim kako Filharmonija treba da se komercalizuje i senzacionalizuje kako bi zainteresovala široke nardone mase. Naravno da ne. Ali je nedopustivo da jedna umetnička institucija pravi još dublji jaz između društva koje je već i previše segregirano. Umesto toga, može da se potrudi da premosti jaz i da se približi i onima, prvenstveno maldima, koji nisu deo “elite“ i da proba da ih zainteresuje svojom umetnošću.

Kao na primer mene. Međutim, ovim plakatom ubijena mi je i potencijalna želja da posetim ovu instituciju. Bar ne dok se ne završi sledeća sezona pod ovim sloganom. Između luka i luksuza ipak preferiram ovo prvo.

Sonja S.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s