Film/Kritika

Refleksija apstraktnog

dusan

Gledao sam nekoliko anima[1] danas i kada sam legao da spavam desilo mi se nešto interesantno. Slušao sam Žižeka koji me je razbudio. Ono što me je razbudilo je njegova teza da je struktura ono što je stvarno, ne supstancija ili neki sadržaj već čista forma. Posle Žižeka sam pustio Nil Janga. Zatvorio sam oči i slušao muziku. Slušajući muziku video sam animirane slike koje su se smenjivale. Prizori padanja, neka lica, boje, likove sa mimikama koje izražavaju nešto važno. Dve stvari su mi pale na pamet:

1 Slike su se kontinuirano menjale, dakle nije bilo pauze u zamišljanju.

2 Svaka slika je postizala određen efekat uz muziku.

U tom smenjivanju nije došlo do pada intenziteta ili nečeg sličnog. Ono što je važno je da su te slike bile konkretne ali da nisu imale kontekst, nije bilo određenog sadržaja. Paradoksalno, izgledale su kao konkretne slike koje prikazuju nešto apstraktno. Izgleda kao da su to bile besmislene slike koje su, opet paradoksalno, imale smisla. Kad kažem imale smisla, mislim na to da sam ih razumeo u takvom smenjivanju. Nije mi bila potrebna priča, nisu morale da budu poređane po nekom prirodnom sledu kakve ih uobičajno viđamo u filmovima ili serijama. Vraćajući se na anime, prizori koju su viđeni na slikama su obično unutar konteksta dramatični, radosni, tužni i tako dalje. Međutim, ove zamišljene slike su upravo to bile – dramatične, uzbudljive i tako dalje, ali na neki način one su bile takve po sebi. Povezujući sa Žižekom, ove slike ili muzika Nil Janga ( ili oba) kao da su bile ta forma, ta struktura koja je proizvela taj efekat. Pitanje koje se prirodno namećeje da li možemo da razumemo ili da budemo aficirani isključivo apstraktnom umetnošću, u smislu umetnosti koja je na prvi pogled lišena nekog određenog smisla ili konkretnog sadržaja?

Moj odgovor je da možemo. Mislim da mi to i radimo kada konzumiramo umetnost u svom najobičnijem obliku, kada gledamo film, predstavu ili posmatramo neku sliku. Posmatrajući neki prizor iz predstave, na primer neki herojski čin koji je obično žrtva ili u krajnjoj liniji neka pobuna protiv autoriteta da li se mi tada: 1) divimo toj osobi na sceni koja glumi da se buni ili žrtvuje

2) autoru komada čiji glas čujemo kroz lika koji je skicirao

3) fiktivnom liku koji je oživljen i proizvod je autora tog pozorišnog dela i glumca ili

4) samom činu pobune/žrtve?

Glumcu se ne divimo u tom smislu, on kod nas može proizvesti divljenje samo prema njegovoj veštini. Mi mu verujemo da oseća čin žrtve dok je podnosi ali ne i da ima realno taj kvalitet – požrtvovanost ( iako je moguće da glumac ima kvalitet lika kojeg tumači). Što se tiče autora, mi znamo da je tekst napisao dramaturg ili pisac ali, kao i sa glumcem, mi ga ne zamišljamo kao osobu koja zaista tako postupa (iako je opet moguće da postupa upravo tako). Fiktivan lik je uvek simboličan. Ovde se treba osvrnuti na Vladetu Jerotića i pomenuti tri arhetipska lika: Hamleta – čoveka mislioca, Don Kihota – čoveka borca i Fausta – čoveka tragaoca. Svaki predstavlja univerzalnu težnju čoveka da se bori za opstanak, protiv nepravde, zla, sa sobom, itd, težnju ka znanju, mudrosti i uopšte shvatanju sveta oko sobe i potrage za svojim mestom u svetu i smislom svoga postojanja. Lik u umetnosti ne predstavlja, dakle, konkretnu osobu već u sebi poseduje kvalitete koji treba da ukažu na nešto drugo – na ono što taj lik ne govori nego čini. Svakog identifikujemo sa onim što on uopšte čini.

Vraćajući se na primer iz predstave mi u aktu prepoznajemo žrtvu kao kasnije određenje tog lika kao požrtvovanog. Mi se ne poistovećujemo sa likom nego sa aktom. Mi u aktu saznajemo identitet tog lika u okviru predstave. O liku ne znamo ništa dok svojim postupcima ne prikaže svoju ulogu i ko je. Dakle, u određenju njega samog primarni su postupci od svega onoga što on jeste. To drugo što on jeste je u romanu ili predstavi ono što likovi za njega govore, autorov opis lika, njegov izgled, itd. Ako nas nešto može potresti to je onda ono u šta najviše verujemo kada posmatramo neku scenu. Da bi najviše verovali u nešto ono nas mora ubediti više nego sve drugo.

Pošto do istinskog određenja lika dolazimo preko njegovih postupaka upravo su ti postupci ono najistinitije koje ispostavlja jedan komad. Najrealniji element predstave u koji bez pogovora verujemo je čin pojedinca. Ali koji su to postupci uzbudljivi? Po svemu rečenom, sledi da je to svaki postupak, ali ne sasvim. Očigledno je da nas neki postupci više uzbuđuju od drugih. Kriterijum je opet istina. Bilo da je reč o ubistvu, plaču, smehu, burnom reagovanju, itd., čin nas uzbuđuje više ukoliko osećamo da se kroz njega približavamo identitetu lika. Dakle, jedan čin će nas više uzbuditi ukoliko nam više otkriva o identitetu lika čiji je to čin. Čin koji će nas najviše uzbuditi je čin kojim jedan lik potuno biva otkriven u svom identitetu. Tim činom saznajemo svrhu tog lika i celokupnog komada. Taj poslednji ili otkrivajući akt je svrha koja ima vrednost po sebi zato što, kada je jednom ostvarena, ostaje potresna i uzbudljiva bez obzira na kontekst, likove uz pomoć kojih je postignuta itd.

Velika žrtva ostaje velika žrtva u svom punom značenju bez obzira ko je podnosi. Ono što ostane posle predstave nije priča nego doživljaji scena. Sećamo se najsnažnijih doživljaja. Često, ostaje taj jedan koji je ključan i na koji se uvek vraćamo kada se setimo predstave koju smo gledali. Apstraktan ali sasvim konkretan doživljaj se prepoznaje jer je reakcija na strukturu – univerzalnu strukturu koju opažamo na svakom umetničkom delu. Jedno kontinuirano delo koje sadrži isključivo univerzalne strukture ja nazivam apstraktnom umetnošću.

[1] Japanski animirani filmovi/serije.

Dušan Arsovski

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s