Buđenje

Biti pravi domaćin

Čuo sam sledeću priču…

Jednog dana je Mula Nasrudin napravio zabavu za neke prijatelje i neke strance. Zabava je bila veoma dosadna, i pola noći se skoro izgubilo dok je vreme prolazilo. Jedan stranac, ne znajući da je Mula bio domaćin, reče mu: „Nikada nisam video takvu zabavu, takve gluposti. Izgleda da nema kraja. Tako mi je dosadno da bih voleo da odem.“

Mula uzvrati: “Vi ste rekli ono što bih ja vama rekao. Lično, nikada nisam pre video tako dosadnu i glupu zabavu, ali nisam bio toliko hrabar kao ti. Ja sam takođe razmišljao da je napustim i jednostavno pobegnem.“ Tako njih dvoje pobegoše.

Nakon toga, na ulici, Mula se priseti pa reče: “Nešto nije u redu, jer sada se sećam: Ja sam domaćin! Izvinite, molim vas, moram da se vratim.“

Često se desi da domaćin sanjari i negde odluta dok su gosti prisutni. On beži ili u prošlost ili budućnost. On nikada nije u sadašnjosti. U stvarnosti njega nikada nema. Sam Bog ne bi mogao da ga nađe jer kuca na vrata sadašnjosti u kojoj domaćin nikada nije.

Neka naš prvi korak kao domaćin bude sada i ovde. Sva razmišljanja su o prošlosti ili budućnosti, kao vunasti oblaci misli koji prekrivaju beskrajno nebesko plavetnilo. Mi smo to plavetnilo. Kako oblaci doplove, tako i otplove, ali mi ostajemo jer misli nisu naša priroda.

Postoje gosti koje želimo, gosti koji nisu dobrodošli, gosti koje želimo da izbegnemo – koji god gosti da dođu, zapamtimo da smo mi domaćini, a gosti su samo gosti. Bol dođe i prođe, zadovoljstvo zameni tugu, a tugu sreća. Onog trenutka kada se poistovetimo sa gostima, postali smo gosti. Setimo se da smo domaćini.

Pravi domaćin je kao nebo – uvek je ovde i uvek je sada. Nikada nije tamo i tada.  On nikada ne dolazi i nikada ne odlazi, on je gospodar kuće. Gosti dolaze i odlaze, a dobar domaćin se isto ophodi prema svim gostima, on ne pravi nikakvu razliku. Misli dolaze i odlaze poput oblaka, kao posetioci, a domaćin ih prima i brine se o njima, ali se ne identifikuje s mislima, znajući da je on domaćin. Njega ne zanima da li je misao dobra ili loša, on zna da misli dolaze i odlaze baš kao oblaci. Njegovo razumevanje je sada drugačije, njegov geštalt je sada drugačiji – više ne obraća pažnju na goste, i uvek se seti onog koji ostaje ukorenjen.

Budimo pravi domaćini.

A.B.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s