Književnost

Ignorisanje poezije u savremenom društvu

Ugledala sam je. Prašnjava polica sa uspavanim knjigama u kojima bivstvuje poezija. Zapitah bibliotekarku da li iko iznajmljuje i čita te knjige. I naravno, gle čuda, dobih negativan odgovor.

Zašto na tim istim policama spavaju mrtvačkim dubokim snom B. Miljković, M. Crnjanski, M. Rakić, D. Maksimović, I. Andrić (bio je i pesnik, između ostalog), V. Šimborska, F. G. Lorka, dok se malo dalje niz hodnik nalazi prostorija preplavljena trećerazrednim bestselerima i jeftinom psihologijom poput: ,,Tajni snovi jedne šopingholičarke“, ,,Luda za modom“, ,,Kako najbrže postati i ostati uspešan?“, i poručuje da je tražena? Da li su gorepomenuti pesnici toliko bezvredni ili dosadni, u čemu je zaista problem? Ti ljudi koji su ispisali vanvremenske stihove i strofe, koje diraju čoveka u najskrovitiji deo duše, stihovi u kojima bi se mnogi prepoznali, samo kada bi ih čitali… Poezija je passé. Da. Savremenom društvu nije zanimljiva, jer ne nudi primitivni hedonizam, laku zabavu, zadovoljstvo, već zahteva od Vas da se udubite u pesme i razmišljate o njima. Ničeg tu nema privlačnog. Nekolicina mladih koji čitaju poeziju, vole uglavnom M. Antića, Č. Bukovskog, Đ. Balaševića (da li je on pesnik?) i tako isključivo njih , na neki način popularizuju, citirajući ih na društvenim mrežama. I to je možda čak i u redu, ali diskutabilno je u svemu tome pitanje površnosti. Zar ne znaju da postoje književne, pesničke večeri koje se organizuju u divnom nam Beogradu, s vremena na vreme? Na tim istim poetskim večerima, ljudi imaju mogućnost da čitaju ili recituju svoju omiljenu poeziju, diskutuju o njoj, dele mišljenja, (možda) razbijaju predrasude sa ljudima koji dele ljubav prema poeziji. Mislim da je to mnogo zdraviji, produktivniji, plemenitiji način komunikacije koji ruši snažne stege otuđenosti i istovremeno omogućava ljudima da se obrazuju. Međutim, mesta takvog tipa su najčešće neposećena, bezvredna, za većinu ljudi, ona jednostavno, ne postoje.

Poražavajuće je to što su pesnici, ipak, uvek bili i ostali marginalizovani deo društva, ili su slavljeni nakon smrti. U prošlosti je to najčešće bilo zbog opevavanja istine, argumentovanog provociranja tadašnje vlasti, opšte nezainteresovanosti društva za njihov rad i dela…

A danas… Talentovani ljudi koji pišu imaju različite pesničke konkurse kao utehu. Oni žele da objave svoje zbirke pesama, da se oglase, da budu priznati kao umetnici, ali novac će se pre uložiti u novi trač magazin koji će pisati o rijaliti zvezdama i njihovim svakodnevnim prosvećenim aktivnostima. Jer, to će se zasigurno prodavati, a ne tamo neka ,,zb(i)rka“ pesama o smislu života.

Dunja Radovanović

Advertisements

2 thoughts on “Ignorisanje poezije u savremenom društvu

  1. Pingback: Игнорисање поезије у савременом друштву | janakuzmanovic94

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s