Buđenje

Osmeh

Želim da vas ubedim da budete srećni ili makar za nijansu srećniji nego što ste bili pre pet minuta. Razumem sve frustracije koje vas muče, previše je obaveza, a premalo vremena; previše kontrole u autobusu, a premalo novca u džepu i onda kad napokon stignete do grada još vas nađe i vozač sa mobilnim koji ne vidi nikoga na pešačkom prelazu. O devojci koja vas ostavlja ili je već na Kubi da ne pričam. Tu nema šta da se radi i čak ni blokada svih fakulteta ove zemlje (državnih i privatnih) ne bi pomogla. Stvar treba uzeti u svoje ruke.

Um je moćna sprava i uz malo volje može da se koncentriše i na svetlije tačke dana. Vredi pokušati! Padnem li na ispitu kupiću sebi čokoladu (ili kutiju dobrih cigara, o ukusima se ne raspravlja) i podeliću je sa drugaricom koju iste more muče. Posvađam li se sa bratom ili sestrom sešću u park, pogledom potražiti par ljudi koji deluju kao da stvarno uživaju u društvo onog koji stoji pored i sledeći put kad vidim svog sibling-a (zašto ovaj izuzetno koristan engleski izraz ne preuzmemo umesto selfia…) pokušaću da se ponašam kao ono dvoje iz parka i imaću jednu lepu uspomenu više kad mi lice prekrije more bora.

Nasmejani ljudi su najlepši! Šta god tvrdile reklame kozmetičkih firmi, ni jedan model nije toliko lep kao moji prijatelji kad se smeju. Ponekad kad vas kontrola izbaci iz prvog autobusa u koji ste ušli potražite jedno nasmejano lice oko sebe. Isto je kao u slučaju zevanja, nećete moći da izdržite da ne podražavate. A kad sami izgubite kontrolu nad svojim ogromnim besom samo se setite koliko smešno izgleda matori bračni par koji skoro pa se ne potuče na klupi pored veterana koji igraju šah okruženi zelenilom Kalemegdana.

Nije teško biti srećan, samo uživajte u onome šta vam život daje. Juče mi je u autobus ušla grupa trubača. Ne volim tu vrstu muzike, bili su užasno bučni i nisu uspevali da se dogovore šta da sviraju tako da su istovremeno svirali više pesama, ali su bili veseli. Uživanje je bilo gledati te ljude čiji je svaki pokret, svaki udisaj i izdisaj muzika. Niko ih nije iznajmio da sviraju, niko ih nije terao. Oni su bili veseli i želeli su to da podele sa nama.

Mihajlo Plankoš

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s