Otklapanje šahta

Korišćenje koristi i još ponešto

Pre nekoliko dana, kada se začela ideja o ovom blogu, doživela sam interesantnu reakciju od nekoliko ljudi. Naime, pitanje koje su mi uputili bilo je „A koja je tvoja korist od tog bloga?” Hm, pomislih. Korist.

Isprva nisam znala da odgovorim na ovo pitanje, a kada sam nazrela odgovor, odlučila sam da odustanem, jer je u naziranju stajalo to da reč korist za različite ljude očigledno označava različito. Potpuna semantička različitost uprkos fonološkoj istosti.

Reč KORIST se sastoji iz 6 karaktera što je za 2,8 manje od prosečne srpske reči. Prilično ispodprosečno, s obzirom na to koliki joj se značaj pridaje. Najčešće upotrebljivana u gorepomenutoj rečenici: A koja je od toga korist? Značenje: zarada, ćar, dobit.

Drugim rečima: “A koja je tvoja zarada od toga? Koliko para dobijaš za to?” Odnosno-“Zašto to koj’ moj radiš ako te ništa ne plaćaju??!” Uz iskrenu iznenađenost.

U kom trenutku je svaki naš postupak po čeo da se meri parama? Da li od kako je ideja japija postala sinonim za dobrostanje ili samim ulaskom u 3.milenijum gde je izraz “borba za preživljavanje” dobila svoje puno značenje? Tog se trenutka iskreno ne sećam, ali ono što sigurno mogu da kažem da se taj kapitalometrijski metod širi zabrinjavajućom brzinom. Međutim, ova pojava nije nešto što se dešava negde tamo, ona se događa svakodnevno, a i mi razmišljamo u terminima koristi, obratili na to pažnju ili ne. Ono što ja ne mogu a da ne primetim je momentalno  hvatanje za korist i njeno razmatranje na svim nivoima, čim situacija izađe iz okvira svakodnevice u koju smo zaronjeni.

Od samog početka, sada već opštepoznate, blokade Filozofskog fakulteta koja traje već skoro 50 dana, postavljala su se pitanja-KOLIKO para treba da platiš i da li to tako treba? Kakva je tu korist za mene, kakva za fakultet, a kakva za državu? I čija korist je bitnija? Malog čoveka ili korist države? Manjine ili većine? A ako se odlučim da blokiram nastavu, koju ja korist imam od toga? Da li će mi to ući u CV? Da li ću dobiti sertifikat? I čak ako se prihvate zahtevi, koliko će to meni uopšte koristiti? Ideali su nebitni ako se na vagi “realnosti” ispostavi da ne donose dovoljno koristi.

Ovih dana na sve strane se čuje “U moje vreme to su bili pravi protesti, mi smo se borili za nešto, a ova bagra danas samo se cenka oko bodova i para”. Pa ovo što imamo danas je ono za šta ste se vi izborili, dragi borci za ideale. Ovakvu državu i obrazovni sistem koji pokušavaju da nas nauče da se znanje meri bodovima, a obrazovanje parama. Prema tome, nije čudno što se studenti Filozofskog fakulteta bune. Čudno je što se niko drugi ne buni. A, da, od toga nema nikakve koristi.

Naravno da postoje mnogo smisleniji i dublji problemi u čitavom sistemu na koje studenti pokušavaju da ukažu, ali ti razlozi široj javnosti ne bi opravdali bilo kakav protest. Niko te ne bi podržao kada bi napravio blokadu zbog lošeg kvaliteta obrazovanja, besmisleno autoritarnog sistema podučavanja ili potpune reorganizacije društva . Zašto bi bilo ko to radio? To bi bila ogormna besmislica, jer od nje niko nema nikakve koristi. U očima javnosti, tek kada ti neko uzima pare, opravdano je pribegnuti najoštrijom metodu protesta. Izgleda da je to jedini termin kojim se svi mogu međusobno razumeti. Jer ipak su to pare. Radi njih je okej protestovati. Ili uraditi bilo koje druge stvari.

Na primer, menjati ideologiju. Menjati partiju. S tim što ove dve stvari  nemaju nikakve veze jedna s drugom, uzimajući u obzir koliko se olako menjaju. Zatim, menjati profesiju. Birati profesiju. Menjati muža. Odbaciti porodicu. Birati prijatelje, interesovanja, ličnost… Sve to zbog isplatljivosti i lične koristi. Naravno, merenom parama ili prestižom.

Ne mislim da je lična korist nešto loše. Svako se bori za svoje interese i to je u redu. Logično je da je svakom bitan svoj opstanak, pa prema tome, i svoja korist. U krajnjoj liniji, evolucija nas je tome naučila. Ono što je loše je kada je to najbitnije. Kad je prvo i osnovno. Kada je to metar kojim se sve meri.

Neću vam sada pričati o tome kako su najlepše stvari na svetu besplatne, ali ponekad izgleda da je ta priča otišla u zapećak. Zato porazmisli šta je to što te čini zaista srećnim. Svakodnevno. I da li to zaista im veze sa nekom koristi. Onda ćeš shvatiti da je ova tvrdnja tačna. Ili bi bar trebalo da bude.

Bilo kako bilo, ja korist očigledno ne vidim onako kako stoji u njenoj definiciji. Za mene je korist nešto što nečemu koristi. Bilo meni, bilo nekom drugom, bilo društvu. Što koristi nečemu, što funkcioniše, poboljšava. Ne mora od toga da se ima nikakva dobit, a najmanje materijalna. Za mene je stvaranje ovog bloga malecni korak ka promeni. Ka razmišljanju, ka umetnosti, ka čitanju, ka slobodnom izražavanju, ka stvaranju, ka zastajanju, ka prestanku bivstvovanja marionete. Malecni, ali nekakav mora da bude napravljen, kako bi se bar nešto, pa makar i malecno, promenilo. Stvarno je dosta pametovanja, kukanja, jadikovanja, zaprepašćavanja i mrmljanja sebi u bradu kako ovde ništa ne valja. Pa ‘ajde onda da se potrudimo da valja! Za početak, moramo duboko da prokopamo kako i mogli da pronađemo svest, koja je još dublje anestezirana preživljavajućom svakodnevicom.

U tom slučaju ovaj blog je koristan. Bar se nadam da će biti.

Međutim, ako je korist nešto što treba da donese pare, prestiž, moć i mermerne laviće, onda izvinite. Ako je tako, onda ja, otvaranjem ovog bloga, nemam nikakvu korist. I drago mi je zbog toga.

Sonja S.

Advertisements

One thought on “Korišćenje koristi i još ponešto

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s