Otklapanje šahta

Huanova dremka (La siesta de Juan)

Featured image

Sedeći na svojoj sofi nalazi se Huan, menjajući TV kanale, nailazi na političara iz poslednjeg izvlačenja, u sred svog diskursa, dok viče, obraćajući se svojim sledbenicima i dobija automatizovani aplauz, savršena mašinerija. To je dežavu, da li sam ovo video ranije ili sam sanjao? Zakleo bih se da su aplaudirali drugom licu…možda sa više bora…Ali radi se o tome da aplauzi zvuče isto. Huan oseća jaku mučninu, političari…mučninu zbog udaljenog, zbog onog što već odavno nije ovde sa nama. Čini ti se prirodnim, čuo si to ranije u kafiću, ne osećaš se sam u ovoj mučnini. Štaviše, čak je prijatna. Mučnina nas spaja, čak je komotna, kao da pričaš o fudbalu, svake nedelje dobijaš svoju dozu.

Ali postoji jedan deo Huana kojeg Huan ne može da prevari. Kao zarobljenik svoje komfornosti, može da ućutka tog političara jednim parom sisa samo pritiskom jednog dugmeta na svom televizoru, gospodara svoje sudbine. Nevidljivi lanac, nikotin. Huan za trenutak pomišlja, tek trenutak pre nego što će zaspati na svojoj sofi, koliko li se ljudi osetilo kao on u tom trenutku i šta je to što ga razlikuje od njih. Huan zna: “Ništa”, i zaspi.

Svi mrze politiku, to je zaključak koji svako stekne ako ode da kupi hleb. Još nisu shvatili, to je novost koja ne izlazi u medijima, odatle izlazi samo hloroform, oni mrze samo mrtvaca, politika je zombi. Ali im je zabavno da je mrze, to je jeftina aktivnost. Plašim se da postoji jedna masa, ali ne masa u dobrom smislu, ili možda ni u kakvom. Pobuna masa je mnogo starija nego uzvik “Bauk kruži Evropom!”, ova masa po definiciji ne može i ne treba da upravlja svojom egzistencijom, a još manje da  upravlja društvom. Bez namere da se probudi Marks, masa se ne odnosi na radničku masu, iako postoji egzistencija i koegzistencija, masa se odnosi na prosečnog čoveka, tako što se kvantitet pretvara u kvalitet: zajednički kvalitet, čovek-masa, ne razlikuje se od drugih ljudi.

Prema tome, samoproklamovani nekonformisti samo imaju zajedničku nekomfornost u odnosu na neograničenu većinu, razlikuje ih samo broj. Ova gomila, kako ju je definisao Ortega i Gaset, može da se definiše kao psihičko stanje, tako da za samo jednu osobu  možemo da kažemo da li je masa ili ne.

Masa je ono što ne ceni samog sebe, svesno ili nesvesno, i pritom se ne brine zbog toga. S druge stane, javlja se manjina, čovek koji, ne misleći da je bolji od drugih, od sebe zahteva više nego drugi, iako nikada ne ispuni u sebi ove zahteve.

Prema tome, može da se kaže,  pretpostavljajući da postoje klase, da se bore ili bar da interaguju, one nisu homogene.

Huan, prema tome, čak i na svojoj sofi, nalazi se u najuzbudljivijem trenutku koji je mogao da zamisli, već je bio miran, misleći da je došao kraj sveta (Fukujama), savršeno društvo je došlo i ujedinilo Berlin. Kraj dostojanstven Diznija. Ali je to jedna tranzicija više, promena kako se ništa ne bi promenilo.

Došla je globalizacija, tačnije, masa.2.0. Mediji informacija i obrazovanja postaće omasovljivači, ili još jednostavnije, napraviće polarizaciju, samo dve grupe, Real Madrid ili Barselona, to je čak još efikasnije: dve strane jednog novčića i dve gomile koje igraju ‘pismo ili glava’.

Međutim, šta je taj novčić? To je novi simbol, bacite vaše stare krstove, staromodni su za novog Neoliberalnog Boga. Masa i dalje postoji, kao fenomen koji je baza, kako bi bilo prostora za pobune elite, ali ne intelektualne i nekonformističke elite, kako se moglo idealizovati u prošlosti. Elita koja je manjina, koja je nasledstvom ili voljom Božijom na poziciji da kontroliše ostala bića. Politička i ekonomska moć se koncentriše u njihovim rukama, oni su šamani nove snage prirode: ekonomije, tržišta. Moraju da se načine astečke žrtve da bi ostali srećni. Ova priroda funkcioniše iznad mase, iznad Huana, polarizuje je, čini da shvati da joj je potreban Ajfon i da nema sede vlasi, tako će pobediti i imati Ajfon koji je još veći. Ova priroda je nepredvidljiva i ekspanzivna, umreće samo od uspeha, i neće mnogo premišljati da stvori Otadžbine i heroje i da nam ukine hleb, pa čak i igre. Naše vreme je ovo, elite se više i ne kriju, to je jedno mentalno stanje koje vodi čoveka-masu do toga da postane političko biće i da skoči u stratosferu na planinu od novčanica. Huanov komšija je to znao i sad je astronaut. Već neko vreme žive napolju i sada su vanzemaljci. Razveli su se od stvarnosti, i raskinuli društveni ugovor. Jadni Huan, sa Rusoom se lepo slagao. Šta nam ostaje? Osvešćenje… To je jedini način protiv mase. Huan mora da se probudi…

Esekjel Lopes Lopes

*originalan tekst (na španskom jeziku) je na španskoj verziji bloga:

http://nohaycloacas.wordpress.com/2014/11/29/la-siesta-de-juan-i/

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s