Otklapanje šahta

Diskretan šamar odlikaša

Početni uvid u to koliki je intelektualac/ka gospodin/gospođica Klasičan/a Srpski/a Odlikaš/ica (KSO) može da nam da jedna vrlo banalna situacija – npr. postavljanje pesme u izvođenju izvesne građanke Todorović Milice na svoj FB profil. Nemam nameru da se upuštam u detaljnije proučavanje opusa pomenute osobe (jedna random pesma na You Tube-u mi je bila sasvim dovoljna), već da motičicom i ašovom nastavim da kopam po intelektu KSO-a. Iskopavanja su pokazala sasvim neočekivane rezultate. Ne, ovo nije priča o divnim, talentovanim i sposobnim mladim ljudima koji najvećim delom završe van majčice Srbije (jer se osećaju kao stranci u sopstvenoj zemlji), već o onim odlikašima koje je sujeta zaklonila da se više ne vide, kojima malograđanština izvire iz svake pore, kojima je nepodnošljiva ordinarnost (udružena sa uskogrudošću) modus vivendi, a društveni status na zavidnom nivou.

Obratite pažnju da KSO ima visok prosek na fakultetu, da je običan momak/devojka sa jasnim prioritetom, koji ume i da se provede, da izađe u kafanu, da zapeva, ako treba. On ne diže glavu od knjige, odriče se zarad uspeha na fakultetu (jer je svaki uspeh odricanje), knjige smatra besmislenim osim ako nisu udžbenici, a Anu Karenjinu glupom. On stoji obema nogama na zemlji, on se ne zamlaćuje nebitnim stvarima, on tačno zna kuda ide! Njegovi dugogodišnji uspesi na takmičenjima su dokaz njegovog velikog rada, odricanja i truda, a drugi mogu samo da mu zavide, da budu ljubomorni jer nisu poput njega. Svojim rezultatima, ali istovremeno skromnošću i običnošću, stekao je poštovanje sredine iz koje je potekao!

To što je tako upakovana ličnost ispunjena prazninom (kakav oksimoron!) i taštinom, to što je potpuni ignorant za druge sfere života, te na taj način lišena širine koja je neophodna svakom fakultetski obrazovanom čoveku, to su samo zluradi komentari.

Nema on vremena da sluša bilo kakvu drugu, alternativnu muziku, niti ga to zanima. Moraju se prihvatiti različitosti i poštovati pravo slušanja turbo folka među najvećim odlikašima, jer oni jadni nemaju vremena od silnog učenja da spoznaju neku drugu muziku od one koja im se servira, od mejnstrima. Mora se razumeti i to da jedan odlikaš nema problem da u diskoteci peva stihove poput: “Volim ukus tvoga đona…”, “Bolelo je kao da si prvi…”, “Od nesreće je samo sreća lošija…”.

To što (ne)svesno bira put kojim ide svaki fah idiot, to je samo zlobna insinuacija…

Ipak, da ne budemo na kraj srca, takav jedan odlikaš će pronaći vremena da ode u pozorište, na lokalni festival ili kakvu klasičnu predstavu u beogradskom pozorištu, jer ipak su tu tobožnje duhovne potrebe za instant kulturnim uzdizanjem. A možda se samo radi o statusnoj stvari – lepo je pojaviti se u pozorištu i biti viđen! Posle predstave se može dati i komentar kako je tema aktuelna i danas, kako govori o našoj svakodnevici, kako prikazuje život običnog čoveka u današnjem svetu, kako pokazuje sunovrat sistema vrednosti u ovim turobnim vremenima.

Naravno, čitanje knjiga nije sasvim besmisleno, kao što je rečeno malopre. Može se pročitati pokoja knjiga sa Lagunine liste “10 bestselera”, nova Koeljova knjiga ili neka od onih koje se mogu kupiti u prodavnicama “Maxi” i “Idea”, čisto da se bude up to date sa tokovima domaće i svetske književnosti. Samo oprez – ne čitati više od dve to tri godine godišnje, štetno je! Naravno, izbegavati knjige sa teškom tematikom i prevelikim filozofiranjem, nego izabrati štivo koje će opustiti, jer je opšte poznato da knjige služe da ispričaju turbulentnu ljubavnu priču, a nisu skrojene za produbljivanje, traženje novih uglova gledanja, postavljanje čuvenih pitanja “Ko sam? Odakle sam? Kuda idem?”, svedočanstvo jedne epohe itd.

Ne treba jednom odlikašu i uspešnom čoveku po kriterijumima sredine ni zameriti to što ga politika uopšte ne zanima, što je apolitičan, nedovoljno informisan o dešavanjima u zemlji i svetu, što ne poznaje biografije političara, ali ipak glasa na izborima (ili ne glasa, što je opet odluka koja ime reperkusije na političke procese). To je onaj tip ljudske sorte koju Breht naziva politički nepismenom (i smatra taj oblik nepismenosti najgorim!), koji ne zna cenu bilo čega, ne sluša, ne priča, ne učestvuje u političkim događajima…

Međutim, takva njegova nezainteresovanost ga neće sprečiti da u naizgled ispaznim razgovorima poput onih beketovskih, ponekad da komentare kako su svi političari isti, kako vlast menja ljude, kako svi oni lažu ovaj narod i stalno obećavaju, a ništa ne ispunjavaju.

Ta navodna apolitičnost u nekim trenucima je samo maska, jer će taj i takav politički ignorant u nekom trenutku postati aktivan, podržaće nekog Vođu, ako to postane trend, ako se pojavi neki Mesija sa namerom da spase i očuva državu i nigde neće uočiti opasnost ili izraziti sumnju u takve projekte koji primamljivo deluju. A i kako bi to prepoznao, kad ništa ne čita, ne sluša, ne gleda?!

Ako mislite da sam preterala, osvrnite se oko sebe. Možete li sa sigurnošću da tvrdite da nam KSO ne udara šamare svaki dan?

Jovana Milić

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s